Београд

 

Александар Аљехин

 

Александар Александрович Аљехин (ру. Алекса́ндр Алекса́ндрович Але́хин) (рођен 30. отобра 1892. у Москви - преминуо 24. марта 1946. у Есторилу, Португалија). Био је четврти светски шампион у шаху и сматра се да је био најбољи шахиста свих времена.

Биографија

Године 1946. Александар Аљехин, четврти светски шампион, био је болестан и без новца, остављен од свих. Због оптужби за колаборацију с непријатељем за време Другог светског рата шаховска јавност га је избегавала и игнорисала. И баш у то време, 23. марта, из Британске шаховске федерације стижу охрабрујуће вести: организационе припреме за његов меч с Михаилом Ботвиником могу почети. Дан касније, Аљехиново беживотно тело је пронађено у хотелској соби у Есторилу (Португалија).

Цели живот једног од највећих генија у игри на 64 поља био је проткан конторверзама. Рођен је 31. октобра 1892. у аристократској московској породици, а први значајан резултат остварио је 1914. у Санкт Петерсбургу. Треће место, иза Емануела Ласкера и Хозе Раула Капабланке, донело му је указом посљедњег руског цара, Николаја II, звање велемајстора.

Мање познато широком аудиторију је да је у августу исте године, играјући у Манхајму, завршио као немачки (цивилни) заробљеник. После извесног времена је ослобођен (вероватно због болести срца), тако да се већ крајем године нашао у Русији. Две године касније, на галицијском фронту бива рањен, после чега се као демобилисан борац обрео у Москви.

Нову буру у животу изазивају Октобарска револуција и грађански рат. Конфискована му је имовина, а порекло га је натерало на кооперацију с бољшевицима. Запослио се као криминалистички инспектор, али су га сумње да је повезан с белогардијском шпијунажом довеле врло близу зида за стрељање. Ослобођен терета издајника заносио се мишљу да постане глумац, па је једно време радио и у државном филмском студију. Ускоро је приступио Комунистичкој партији.

"Његов комунизам је био површан и није га дубоко захватио. И својим социјалним положајем (син велепоседника) и одгојем (адвокат) Аљехин је био далеко од радничке класе и њене гигантске борбе", рекао је једном Аљехинов шаховски саборац Иљин-Женевски.

Желео је, ипак, изнад свега да свој таленат покаже у иностранству. Био је спреман на све како би то остварио. Када се 1921. оженио странкињом, делегатом Коминтерне, успева да напусти Русију.

Следеће две деценије биле су најлепше године у његовом животу, испуњене једино шахом. Тада долази Други свјетски рат, током којег је играо на турнирима у градовима под немачком окупацијом. Наводно је био и аутор бројних чланака против јеврејских шахиста, објављиваних у нацистичкој штампи. Након рата порицао је списатељску улогу, а наступе на турнирима оправдавао уценама којима се морао повиновати како би спасао живот (четврте) супруге, Грејс Вишарт.

Током тих година Аљехин је боловао од цирозе јетре, дванаестопалачног црева и склерозе. Није имао редовне приходе. Животне недаће су га навеле да 1944. упути писмо новинару (и шахисти) Хуану Фернандезу Руи.

"Најбољи део мог живота био је између два рата која су погодила Европу. Оба рата су ме уништила, али с једном разликом: на крају првог рата сам имао 26 година и био сам испуњен безграничним ентузијазмом којег, нажалост, више нема. Ако некада и напишем своје мемоаре, што је лако могуће, људи ће схватити да је шах само један део мог живота. Шах ми је дао могућност да проширим своје амбиције, те да ме у исто вријеме убеди у узалудност тих амбиција. Данас играм шах само зато што ме окупира и што не дозвољава сећањима да навиру", написао је Аљехин.

Кобне 1946. позван је да игра на турниру у Лондону, али је под притиском америчких играча, због ратног досијеа, позив повучен. Телеграм с потврдом договора око меча с Ботвиником примио је у Есторилу.

Пронађен је мртав сутра ујутро. Као узрок смрти наведено је гушење комадом меса, мада неки тврде да се радило и о срчаном удару. АП је објавио да је Аљехина пронашао конобар када му је донео доручак. Изјавио је агенцији да је Аљехинова глава била клонула на столу, а да вечеру није ни такао иако је ставио салвету.

Фотографија која је обишла свет говорила је нешто сасвим друго. Она је довела до разних теорија завере, по којима се шампион убио или је био убијен.

Совјетски велемајстор Александар Котов описао је у својој књизи "Александар Аљехин" (1975.) околности које су довеле до смрти шаховског генија.

"Безнадежно болестан, напуштен од свих, одбачен од људи с којима је стварао шаховску историју, Аљехин је полако умирао у соби хотела 'Парк' у Есторилу. Није имао никакве перспективе, никаквих средстава за живот, нити пријатеља који би му пружили подршку. Време је проводио или у кревету или је ходао по соби, као лав у кавезу. 'Једног дана ме је назвао', прича један његов пријатељ, 'и рекао: Уопште немам новца. Треба ми пар ескудоса да купим цигарете. Самоћа ме убија. Морам да живим, да осетим живот око себе. Већ сам издерао подове у својој соби. Одведи ме било где.'"

Белгијски виолиниста Нојман, који је живио у истом хотелу, сећа се да је тог јутра одјурио до Аљехинове собе када му је конобар јавио о смрти.

"Не можете ући, рекао ми је тада полицајац, додавши да мора сачекати форензичара како би утврдио да ли се ради о природној смрти. Дозволио ми је да провирим у собу. На столу су били тањири, док се са стране налазила шаховска табла с постављеним фигурама. Мој пријатељ је непомично седео у столици, као да нетремице слуша моју виолину", описао је Нојман.

Шта није у реду са званичном верзијом (осим чињенице да свака нормална, одрасла особа, када се загрцне или почне гушити, аутоматски устаје и искашљава, те да би у том стању вероватно преврнуо и уредно поређану таблу)? Доктор који је потписао умрлицу, Антонио Фереира (сасвим случајно страствени шахиста), наводно је касније признао пријатељима да је Аљехиново тело пронађено на улици, испред хотела, и да је под притиском фалсификовао данас важећу умрлицу.

Према добро обавештеним изворима, укључујући и Бориса Спаског, ожењеног Францускињом која је некада радила у дипломатији, француски Покрет отпора је формирао тајни Одред смрти, задужен за особе са црне листе. Наводно се на листи налазило око 200.000 имена, сарадника окупатора.

У писмима које је Аљехин написао непосредно пред смрт стоји да је осећао како га неко прати. На врху листе се, иначе, налазила особа са иницијалима А.А, а како је "отписани" ускоро требао да отпутује на меч у Енглеску, убица је био приморан на брзо деловање.

Поред свега, пронађен је документ којим др Фереира повлачи свој форензички извештај, као и оргинални документ о аутопсији, који није у најбољем стању.

Аљехиново тело је сахрањено у Есторилу, уз присуство неколико пријатеља, тек после три недеље. Десет година касније пренети су његови посмртни остаци на париско гробље Монпарнас. На споменику је записано да је 25. март 1946. датум његове смрти, а не 24. март.

Невоље јединог шампиона који је умро као шаховски првак нису окончане "пресељењем" у француску престоницу. Када је 26. децембра 1999. олуја захватила Париз, оштећено је знамење на његовом гробу. Уследила је реконструкција, али је шаховска табла на надгробној плочи окренута за 90 степени.

Шаховски успеси

До своје двадесет и две године је већ био међу најјачим шахистима у свету. Током 1920-их је освојио већину турнира на којима је играо. 1927. је постао четврти светски шаховски шампион победивши Капабланку, до тада сматраног као непобедивим у најдужем шаховском мечу за титулу светскох првака све до 1985.

Од 1930. Аљехин доминира на великим турнирима. Ииграо је и на првој табли за Француску на пет Шаховских олимпијада, освојивши награде на свакој за појединачни успех. Аљехин је понудио Капабланки реванш под истом условима који је Капабланка поставио за први меч, а преговори су трајали годинама, без много напретка. У међувремену, Аљехин је са лакоћом одбранио своју титулу против Богољубов 1929. и 1934. Поражен је од Евеа 1935, али је повратио своју круну 1937. у реваншу. Међутим шахисти у успону као што су Керес, Фајн и Ботвиник претили су његовој титули. Преговори за меч за титулу са Кересом и Ботвиником су заустављени избијањем Другог светског рата у Европи 1939. Преговори са Ботвиником за меч светску титулу су отпочели 1946. али се прекидају изненадном Аљехиновом смрћу у Португалу.

Аљехин 1909.

Прва позната Аљехинова партија је са турнира у дописном шаху која је почела 3. децембра 1902, када је имао десет година. Учествовао је у неколико турнира у дописном шаху, под покровитељством шаховског часописа Shakhmatnoe Obozrenie ("Chess Review"), 1902-1911. 1907. је одиграо свој први турнир у Москвском шаховском клубу. Касније те године, Александар дели 11.-13 место на турниру клуба, док његов старији брат, Алексеј, дели 4. до 6. место. 1908, Александар је освојио турнир клуба када је имао петнаест година. Године 1909, освојио је Сверуски аматерски турнир у Санкт Петербургу. Следећих година је играо на све јачим турнирима, неки од њих су били и ван Русије. У почетку је играо са променљивим резултатима, али са шеснаест година се устоличио као један од најбољих играча Русије. Играо је на првој табли на два пријатељска тимска меча: Шаховски клуб Санкт Петербург против Шаховског клуба Москва 1911. и Москва против Санкт Петербурга 1912. (обе партије је ремизирао са Јуџином Зноско-Боровским). 1911. Аљехин се преселио у Санкт Петербург, где је уписао Царски правни факултет за племиће. Од 1912, био је најјачи шахиста у Санкт Петербургу. У марту 1912. је освојио Зимски турнир Шаховског клуба Санкт Петербург. У априлу 1912, освојио је 1. категорни турнир у Санкт Петербургу. У јануару 1914, Аљехин је освојио свој први велики руски турнир, када је делио прво место са Ароном Нимцовичем у Сверуском мајсторском турнир у Санкт Петербургу.

Врхунски велемајстор (1914-1927)

У априлу-мају 1914, одржан је још један велики шаховски турнир у главном граду Руске империје, Санкт Петербургу 1914. на коме Аљехин заузима треће место иза Емануела Ласкера и Хозе Раула Капабланке. Цар Николај II додељује титулу "велемајстора шаха" сваком од пет финалиста (Ласкеру, Капабланки, Аљехину, Тарашу, и Маршалу). Овај Аљехинов изненађујући успех учинио га је озбиљним кандидатом за титулу светског првака. И титула му је формално додељена. У јулу 1914. Аљехин дели прво место са Маршалом у Паризу.

Први светски рат и пост-револуционарна Русија

У јулу и августу 1914. Аљехин је водио на међународном турнир у Манхајму, Немачка, са девет победа, једним ремијем и једним поразом, када је избио I светски рат. После објаве рата против Русије, једанаест "руских" играча (Аљехин, Богољубов, Богатирчук, Фламберг, Копелман, Малитин, Рабинович, Романовски , Сабуров, Селезњев, Вајнштајн) били су интернирани у Раштат, Немачка. 14, 17, и 29. септембра 1914 четири од њих (Аљехин, Богатирчук, Сабуров и Копелман) су били ослобођени и дозвољено им је да се врати кући. Аљехин је путовао назад у Русију (преко Швајцарске, Италије, Лондона, Стокхолма и Финске) и стигао крајем октобра 1914. Пети играч, Петар Романовски пуштен је 1915. а шестом, Фламбергу, је било дозвољено да се врати у Варшаву 1916.

Када се Аљехин вратио у Русију помогао је да се скупи новац за помоћ руским шахистима који су остали интернирани у Немачкој, играјући на симултанкама. У децембру 1915, освојио је првенство Шаховског клуба Москва. У априлу 1916. Аљехин је победио у мини мечу против Александра Евенсона са две победе и једним поразом у Кијеву, а лети је био активан у Унији градова (Црвени крст) на аустријском фронту. У септембру је играо шах са пет људи "на слепо" у руској војној болници у Тарнополу. У 1918, Аљехин је освојио Triangular турнир у Москви. У јуну следеће године, Аљехин је био кратко затворен у ћелији смрти у Одеси од стране Чеке (тајне полиције), под сумњом да је био шпијун, пошто су Руси ослободили Украјину од немачке окупације.

1920-1927

Када су се услови у Русији нормализовали, Аљехин је показао да је међу најјачим играчима Русије. На пример, у јануару 1920. је победио на шаховском првенству града Москве декласиравши своје противнике (11/11), али ипак није био проглашен за победника јер није био становник града. Такође, у октобру 1920. је освојио све-руско првенство у Москви (+9 -0 = 6); овај турнир је касније проглашен као прво првенство СССР-а.

Од 1921-23 Аљехин је одиграо седам мини мечева. 1921. у Москви је победио Николаја Григоријева (+2 -0 = 5) , играо нерешено са Ричардом Тајхманом (+2 -2 = 2) и победио Фридриха Семиша (+2 -0 = 0) у Берлину. Године 1922. победио је Осип Бернштајна (+1 -0 = 1) и Арнолда Аурбаха (+1 -0 = 1) у Паризу, и Мануел Голмаја (+1 -0 = 1) у Мадриду. 1923. је победио Андре Муфанга (+2 -0 = 0) у Паризу.

Од 1921 до 1927, Аљехин је победио или делио прво место на око две трећине многих турнира на којима је играо. Његови не успешнији покушаји су били: деоба трећег места у Бечу 1922. иза Акибе Рубинштајна и Ричарда Ретија и треће место у Њујорку 1924. пласиравши се иза бившег шампиона Емануела Ласкера и светског шампиона Хосе Раула Капабланке (али испред Френка Маршала, Ричарда Ретија, Гезе Мароција, Ефима Богољубова, Савиелија Тартаковера, Фредерика Јејтса, Едварда Ласкера и Дејвида Јановског. Технички, Аљехинова игра је углавном била боља од његових конкурената, чак и Капабланке, али му је недостајало више самопоуздања.

Аљехинов главни циљ у овом периоду је био да се организује меч са Капабланком. Сматрао је да највећа препрека за меч није Капабланкина игра, већ тзв. "Лондонска правила" од 1922. (на Капабланкино инсистирање) да изазивач подигне новчану награду на $ 10.000, од чега ће шампион добити више од половине, чак и ако изгуби ($ 10,000 1927. би вредела око $ 391.000 2006.). Аљехин у новембру 1921. и Рубинштајн и Арон Нимцович 1923. изазивају Капабланку, али су у стању да подигну новчану награду на 10.000 долара. У Њујорку, 27. априла 1924. Аљехин је направио светски рекорд играјући "на слепо" са двадесет и шест противника (претходни рекорд је двадесет и пет, који је поставио Ђула Брајер), победио је шеснаест партија, изгубио пет, и ремизирао пет после дванаест сати игре. Потукао је свој светски рекорд 1. фебруара 1925. играјући двадесет осам партија "на слепо" у Паризу, победивши у двадесет и две, три ремија, и три пораза.

Године 1925, постао је француски држављанин и уписао Правни факултет у Сорбони. Иако се извори разликују о томе да ли је завршио студије, био је познат као "Др Аљехин". Његова теза је била у вези кинеског затворског система. Диплому из области права је добио у Санкт Петербургу 1914, али се правом никада није бавио.

У октобру 1926. је победио у Буенос Аиресу. Од децембра 1926. до јануара 1927. Аљехин је победио Макс Евеа 5 ½ -4 ½.

Светски шаховски шампион (1927-1935)

1927. меч за титулу

Ове године Аљехин изазива Капабланку и био је био подржан од стране групе аргентинских бизнисмена и председника Аргентине, који су гарантовали потребна средстава. Меч се играо од септембра до новембра 1927. у Буенос Аиресу. Аљехин је освојио титулу, резултатом +6 -3 = 25. Ово је био најдужи меч за титулу светског првака све до 1984. и меча између Анатолија Карпова и Гарија Каспарова. Аљехинова победа изненадила је скоро читав шаховски свет, јер нико никада раније није добио меч против Капабланке. Разлози Капабланкиног пораза су се тражили и у његовој самоуверености. Капабланка је ушао меч без техничке или физичке припреме, док је Аљехин био у доброј физичкој кондицији, и темељно је проучавао Капабланкине партије.

Ништа од реванша

Одмах после победе Аљехин је објавио да је спреман да Капабланки понуди реванш меч, под истим условима. Преговори су се отегли годинама, и када је споразум био на видику изненада је све пропадало тражењем нових услова за меч. Њихов однос је после овог меча био поремећен.

Велемајстор Роберт Бирн је написао да је Аљехин свесно тражио слабије противника за одбрану титуле, пре него што Капабланки пружи још једну шансу.

Победе против Богољубова у два меча за титулу

Иако се никада није договорио о условима за реванш меч против Капабланке, Аљехин је одиграо два меча за одбрану светске титуле са Богољубовим, 1929. и 1934, победивши оба пута. Први меч је одржан у Висбадену , Хајделбергу, Берлину, Хагу, Амстердаму од септембра до новембра 1929. Аљехин је задржао своју титулу и постигао резултат +11 -5 = 9. У периоду од априла до јуна 1934. Аљехин је поново играо против Богољубова у мечу за наслов светског првака. Меч је одржан у дванаест немачких градова. Победивши га је резултатом (+8 -3 = 15).

Анти-бољшевичких изјаве, контроверзе

После меча за титулу светског првака, Аљехин се вратио у Париз и јавно говорио против бољшевизма. После тога, Николај Криленко, председник совјетске шаховске федерације је објавио званични меморандум наводећи да Аљехина треба сматрати као непријатеља Совјета .Совјетски Шаховски савез прекинуо је сваки контакт са Александром Аљехин до краја 1930. Његов старији брат Алексеј, са којим је Александар Аљехин имао врло блиске односе, јавно га се одрекао због његових анти-совјетских изјава, али је Алексеј можда имао мало избора за ову одлуку. У августу 1939. Алексеј Аљехин је убијен у Русији.

Доминација над ривалима

Александар Аљехин доминира шахом средином 1930-их. Његове најпознатије турнирске победе су биле у Сан Рему 1930. (+13 = 2), 3 ½ бода испред Нимцовича и Бледу 1931. (+15 = 11) 5 ½ бода испред Богољубова, а први турнир на коме је био слабије пласиран је у Хестингсу 1933-34 (деоба другог места, пола бода иза Сало Флора). 1933. Аљехин је такође победио у егзибиционом мечу против Рафаела Цинтрон у Сан Хуан (+4 -0 = 0), али је успео да игра само нерешено меч са Осипом Бернштајном у Паризу (+1 -1 = 2).

Од 1930. до 1935. Аљехин је играо на првој табли за Француску на четири шаховске олимпијаде. Пораз од летонског мајстор Херманиса Матисонса у Прагу 1931. је био његов први озбиљан пораз по освајању титуле светског шампионата.

Раних 1930-их година, Аљехин је пропутовао свет играјући симултанке, укључујући и Хаваје, Токио, Манилу, Сингапур, Шангај, Хонг Конг, и Холандску Источну Индију. У јулу 1933, Аљехин је одиграо истовремено против тридесет двоје људи "на слепо" (нови светски рекорд) у Чикагу, победио деветнаест, ремизирао девет и изгубио четири партије.

Губитак светске титуле (1935-1937)

1933. Аљехина је изазвао Макс Еве на меч за титулу. Еве је раних 1930-их, био сматран као један од три кредибилна изазивача (поред Капабланке и Сало Флора). Дана 3. октобра 1935. у Зандворту, Холандија отпочео је меч за титулу светског првака.. Иако је Аљехин имао рано вођство ипак је изгубио меч. Изазивач је постао нови шампион 15. децембра 1935. са девет победа, тринаест ремија и осам пораза. Ово је био први меч за светског првака у коме су актери имали званичне секунданте: Аљехин је користио услуге Сало Ландауа а Еве, Гезе Мароција. Евеова победа је била велико изненађене. Сматрало се да је алкохол био узрок Аљехиновог пораза, међутим, касније анализе Василија Смислова, Бориса Спаског, Анатолија Карпова и Гарија Каспарова је показала да је Еве заслужио да победи и да је ниво његове игре био достојан светског првака.

Осамнаест месеци пошто је изгубио титулу, Аљехин је одиграо десет турнира, са неједнаким резултатима: дели прво место са Паулом Кересом у Бан Нојхајму, маја 1936; прво место у Дрездену јуна 1936; друго место иза Флора у Подебради, јула 1936; шести, иза Капабланке, Михаила Ботвиника, Рубена Фајна, Семјуела Решевског и Евеа у Нотингему, августа 1936; трећи иза Евеа и Фајна, у Амстердаму, октобра 1936; дели прво место са Сало Ландауом у Амстердаму, такође у октобру 1936, 1936/37 победио у Хестингсу на Новогодишњем турниру, испред Фајна и Ериха Елискасеса; прво место у Ници, марта 1937; трећи, иза Кереса и Фајна, у Маргејту у априлу 1937; дели четврто место са Кересом, иза Флора, Решевског и Владимира Петрова, Кемерију у јуну-јулу 1937; дели друго место са Богољубовим, иза Евеа, у Бан Нојхајму, у јулу 1937.

Светски шаховски шампион, друга владавина (1937-46)

1937–1939

Макс Еве је убрзо пристао на реванш меч са Аљехином. Аљехин је повратио титулу од Евеа у децембру 1937. резултатом (+10 -4 = 11). Меч је одржан у Холандији, и Аљехин је остао светски првак до краја живота.

1938. је почела добро за Аљехина који побеђује у Монтевидеу 1938. уа Караску (у марту) и у Маргејту (у априлу), а дели прво место са Сер Џорџ Ален Томасом у Плимуту (у септембру). У новембру, међутим, дели само 4. до 6. место са Евеом и Семјуелом Решевским, иза Паула Кереса, Рубена Фајна, и Михаила Ботвиника, а испред Капабланке и Флора, на АВРО турниру у Холандији. Овај турнир се играо у више холандских градова па је био напоран нарочито за старије играче.

Одмах после АВРО турнира, Ботвиник, који је завршио на трећем месту, изазвао је Аљехина за меч за титулу светског првака. Други светски рат је прекинуо преговоре, који два играча настављају после рата.

Аљехин је представљао Француску на првој табли на 8. шаховској олимпијади у Буенос Аиресу 1939, када је Други светски рат избио у Европи. Капитени свих екипа, са водећом улогом Аљехина (Француска), Савиелија Тартаковера (Пољска) и Алберта Бекера (Немачка), као и председник аргентинског шаховског савеза, Аугуста де Муроа, одлучили су да наставе са Олимпијадом

Убрзо после Олимпијаде, Аљехин је играо турнире у Монтевидеу (7 / 7) и Каракасу (10/10).

Други светски рат (1939-1945)

За разлику од многих учесника Шаховске олимпијаде 1939. Аљехин се вратио у Европу у јануару 1940. После кратког боравка у Португалији, уписао се у француској војсци као санитарни официр.

После пада Француске (јун 1940), одлази у Марсеј. Аљехин је покушао да оде у Америку путује у Лисабон и подноси захтев за америчку визу. У октобру 1940, он је тражио дозволу да уђе на Кубу, обећавајући да ће да игра меч са Капабланком. Овај захтев је одбијен. Да би заштитио своју жену, Грејс Аљехин, америчку Јеврејку, и њену француску имовину (дворац у Saint Aubin-le-Cauf, у близини Диепеа, који су нацисти опљачкали), пристао је да сарађује са нацистима. Аљехин је учествовао на шаховским турнира у Минхену, Салцбургу, Кракову/Варшави, Прагу и у организацији Ерхарда Поста, генералног директора Великог немачког шаховског савеза који је био под нацистичком контролом - Керес, Богољубов, Госта Штолц, као и неколико других јаких шахиста у окупираној Европи такође је играло на таквим турнирима. 1941. у Минхену дели друго и треће место са Ериком Лундином (победио Штолц), дели прво место са Полом Феликс Шмитом у Кракову/Варшава, побеђује у Мадриду (у децембру). Следеће године освојио је у Салцбургу 1942. шаховски турнир (јун 1942) и у Минхену (септембар 1942.). Касније је у 1942. освојио турнир у Варшави/Лублину/Кракову (октобра 1942.) и дели прво место са Клаусом Јунгеом у Прагу (децембар 1942). У 1943, он је играо нерешено мини меч (+1 -1) са Богољубовим у Варшави (март 1943), освојио је турнир у Прагу (април 1943) и дели прво место са Кересом у Салцбургу (јун 1943).

До краја 1943, Аљехин борави у Шпанији и Португалији. 1944. добио је меч против Рамон Реј Ардида у Сарагоси (+1 -0 = 3; априла 1944) и победио у Хихону (јули 1944). Следеће године победио је у Мадриду (март 1945), дели друго место са Антониом Медином у Гијону (јули 1945; победио је Антонио Рико), победио у Сабаделу (август 1945), дели прво место са Ф. Лопез Нунезон у Алмерији (август 1945), победио је у Мелили (септембар 1945) и освојио друго место у Касересу, иза Франциска Лупија (јесен 1945). Аљехинов последњи меч је био са Лупијем у Есторилу у близини Лисабона, Португал, у јануару 1946. Аљехин је победио две партије, изгубио једну, и једну ремизирао.

После Другог светског рата, Аљехин није био позиван на шаховске турнире ван Иберијског полуострва, због његове наводне нацистичке припадности. Позив да игра у Лондону 1946 је повучен када су други такмичари протестовали.

Поређење врхунских шахиста кроз историју

Статистички рејтинг системи се драстично разликују у свом виђењу Аљехина. "Ратници Ума" рангирају га на 18. место најјачих играча свих времена. Али, на сајту "Chessmetrics" га рангирају између четвртог и осмог места најбољих шахиста свих времена. Џеф Сонас, аутор сајта "Chessmetrics", оцењује Аљехинову победа на турниру у Сан Рему 1930. као шести најбољи учинак икада на турнирима. У својој књизи 1978. The Rating of Chessplayers, Past and Present, Арпад Ело је дао оцене за играче на основу њиховог учинка у најбољих пет година каријере. Он је закључио да Аљехин дели пето место најјачих играча свих времена (заједно са Полом Морфијем и Василијем Смисловим), иза Капабланке, Ботвиника, Емануела Ласкера и Михаила Таља.

Аљехинов врхунски период је био раних 1930-их година, када је освојио скоро сваки турнир који је играо. После тога, његова игра је ослабила, и он никада није освојио врхунски турнир после 1934. Пошто је Аљехин повратио своју светску титулу 1937, постојало је неколико нових кандидата, међу којима је било озбиљних изазивача.

Рети - Аљехин, Баден-Баден 1925.

Једна од најпознатијих и компликованих победа Аљехина. 31. ... Ne4 и победа у дванаест потеза.

Аљехин је био један од највећих играча нападачког стила. Шта га је издвајало од већине других играча нападачког стила је била његова способност да види потенцијал за напад и припреми се за то на позицијама где други не виде ништа. Рудолф Спилман, мајстор тактичар који је играо многе брилијантне, рекао: "Ја могу да видим комбинације, као и Аљехин, али не могу да добијем на истим позицијама." Др Мак Еуве је рекао: "Аљехин је песник који ствара уметничко дело из нечега што би тешко инспирисало другог човека." Џон Нан је прокоментарисао да је "Аљехин имао посебну способност да направи компликацију, без преузимања претераних ризика". и Едвард Винтер га је назвао као "врховни геније компликованих позиција". Неке од Аљехинових комбинација су толико комплексне да се чак и савремени шампиони не слажу у својим анализама око њих.

Гари Каспаров је рекао да је Аљехинов напад представа заснована на чврстим позициони темељима, а Хари Голомбек је ишао и даље, рекавши да је "Аљехин био најсвестранијих од свих шаховским генија, подједнако у сваком стилу и у свим фазама игре".

Аљехин има већи проценат победа од других светских шампиона, а његове реми партије су у просеку међу најдуже играним од свих шампиона. И у стоном тенису, који је Аљехин играо са ентузијазмом, али лоше, често би сломио лоптицу када би изгубио.

Боби Фишер је у чланку 1964. рангирао Аљехина као једног од десет највећих играча у историји шаха. "Аљехин је имао велику машту, могао је да види дубље у одређеној позицији него било који други играч у историји шаха"...

Аљехинов стил је имао дубок утицај на Каспарова, који је рекао:. "Александар Аљехин је први између осталих који још увек имају највећи утицај на мене. Ја волим његову универзалност, његов приступ игри, његове шаховске идеје које сам сигуран да припадају будућности шаха. "

Итицај на игру

Аљехинова
студија завршнице

Бели на потезу добија

Неколико отварања и варијанти су добиле име по Аљехину. Поред добро познате Аљехинове одбране (1.е4 Сф6) и Албин-Катард-Аљехинов напад у ортодоксној Паулсеновој варијанти Француске одбране, постоје Аљехинове Варијанте у: Будимпештанском гамбиту, Бечкој партији, Варијанти измене у Руи Лопез отврању, Винаверовој варијанти Француској одбрани; Змајевој варијанти сицилијанске одбране, Примљеном даминим гамбиту, у Словенској одбрани, Каталонском отварању, Холандској одбрани (где три различите гране носе његово име).

Аљехин је такође компоновао студије завршница.

Написао јепреко двадесет књига о шаху, углавном коментарима и анализама великих мечева или турнира, као и избора својих најбољих партија између 1908. и 1937. За разлику од Вилхелма Штајница, Емануела Ласкера, Капабланке и Евеа није написао ниједну књигу да би објаснио своје идеје о игри или показао почетницима како да побољшају своју игру. Његове књиге су намењене шаховским експертима пре него почетницима. Иако је Аљехин био проглашен за непријатеља Совјетског Савеза после његових анти-бољшевичких изјава 1928, био је постепено рехабилитован од стране совјетске шаховске елите после његове смрти, 1946. Александар Котов је истраживао Аљехинове партије и каријеру, што је кулминирало у биографији, и довело до организовања Аљехиновог меморијалног турнира. Први се одржао у Москви 1956, на коме су прво место поделили Ботвиник и Василиј Смислов. У својој књизи "Совјетска школа шаха" Котов и Јудович посвећују поглавље Аљехину, називајући га "најбољим играчем Русије ". Ботвиник је писао да је Совјетска школа шаха научила из борбених квалитета Аљехина способност за самокритику и визија комбинација. Аљехин је писао да је за успех у шаху потребна "Прво , самоспознаја, друго, разумевање снаге и слабости противника; треће, виши циљ - ... уметничка и научна достигнућа који сврстава шах у ранг са другим уметностима ".

Оптужбе о "побољшању" игре

Позната и много анализирана позиција "5 дама"

На позицији на дијаграму, који се никада није појавио у реалној игри, Аљехин је тврдио да бели побеђује са 24.Rh6. Неке недавне анализе указују да то није случај: ако Бели игра 24.Rh6, црни може да игра 24...Bg4+! и бели нема матни напад. Ккасније уз помоћ анализе рачунара бела може да дође до победе, али не онако како је Аљехин тврдио.

Шаховски историчар Едвард Винтер је истраживао Аљехинове партије и дошао је, на основу неких фотографија које су приказивале и шаховску таблу и одређену позицију, да Аљехин у својим књигама није приказивао аутентичне позиције које је стварно играо.

Оптужбе за антисемитизам

Током Другог светског рата, Аљехин је одиграо неколико турнира у Немачкој или на окупираним територијама. У марту 1941. појавила се серија чланака потписана именом Аљехина у Pariser Zeitung, на немачком језику лист су објавиле у Паризу немачке окупационе снаге. Између осталог је рекао да су Јевреји велики таленат за шах, али да нису показивали знаке шаховске уметности; описао је хипермодерне теорије Нимцовича и Ретија као "јефтини блеф и бесрамни само-публицитет", подржан од стране "англо-јеврејских псеудо-интелектуалаца "и описао меч са Евеом 1937. као "тријумф против јеврејске завере". Аљехин је дао интервју за два шпанска листа у септембру 1941, у једном од њих је рекао "аријевски шах је био агресиван шах ... са друге стране, семитски концепт признавао је идеју чисте одбране."

После ослобођења је изјавио да је морао тако да пише да би добио излазну визу. Немогуће је доказати да ли су ти анисемитски чланци били аутентични или да их је писао под притиском и изманипулисан од уредника тих листова.

Постоје докази да Аљехин није био антисемита. Пођто је у јуну 1919. био ухапшен од стране Чеке, затворен у Одеси и осуђен на смрт, Јаков Вилнер, јеврејски шахиста, га је спасао слањем телеграма председнику украјинског Савета народних комесара, који је тада наредио његово пуштање на слободу. Аљехин је прихватио и користио шаховске анализе Чарлсс Џафија у мечу против Капабланке. Џафи је био јеврејски шаховски мајстор који је живео у Њујорку. Пошто је победио Капабланку, Аљехин одиграо меч у знак захвалности, са Џафијем, без финансијске надокнаде. Аљехин секундант у мечу са Макс Евеом 1935. је мајстор Сало Ландау холандски Јеврејин. Аљехин, током раних 1930-их, је сматрао да ће Амерички Јеврејин, Исак Кашдан бити његов следећи изазивач (то се није остварило) Давао је часове шаха на 14-годишњег чуду Герарду Будовском, Немачком Јеврејину, у Паризу у пролеће 1940. Аљехин је био ожењен америчком Јеврејком, Грејс Вишард.

Књиге

Аљехин је написао преко двадесет књига о шаху. Неке од њих су:

• Alekhine, Alexander (1985). My Best Games of Chess 1908–1937. Dover. ISBN 0-486-24941-7. Originally published in two volumes as My Best Games of Chess 1908–1923 and My Best Games of Chess 1924–1937
• Alekhine, Alexander (1968). The Book of the Hastings International Masters' Chess Tournament 1922. Dover. ISBN 0-486-21960-7.
• Alekhine, Alexander (1961). The Book of the New York International Chess Tournament 1924. Dover. ISBN 0-486-20752-8.
• Alekhine, Alexander (1962). The Book of the Nottingham International Chess Tournament. Dover. ISBN 0-486-20189-9.
• Alekhine, Alexander (1973). The World's Chess Championship, 1937. Dover. ISBN 0-486-20455-3.
• Alekhine, Alexander & Edward Winter (1992). 107 Great Chess Battles 1939–1945. Dover. ISBN 0-486-27104-8.

Успеси на турнирима

Година Такмичење Место Резултат Белешка
1907 Москва 11—13 5½ из 15 +5−9=1 Алексеј Аљехин дели 4—6 место
1908 Москва 1 2½ из 3 +2 −0 =1  
1908 Москва 1 6½ из 9 +5 −1 =3  
1908 Дизелдорф, 16. конгрес шаховског савеза Немачке, страни турнир 4—5 9 из 13 +8=2  
1909 Санкт Петербург, Сверуски аматерски турнир 1 13 из 16 +12 −2 =2 2 место — Ротлеви (12)
1909 Москва, шампионат 5 7½ из 10 +6−3=1 1 место — Гончаров
1909 Москва 1 6½ из 7 +6 −0 =1  
1910 Хамбург, 17. конгрес шаховског савеза Немачке 7—8 8½ из 16 +5−4=7 1. место — Шлехтер
1911 Карлсбад, 2. међународни турнир 8—11 13½ из 25 +11−9=5 1. место — Тајхман (18)
1912 Стокхолм 1 8½ из 10 +8−1=1  
1912 Вилњус, Сверуски мајсторски турнир 6—7 8½ из 18 +7−8=3 1. место — Рубинштајн (12), 2. — Бернштајн (11½)
1912 Санкт Петербург 1 7 из 9 +8−1=1  
1913 Санкт Петербург 1—2 2 из 3 +2 −0 =1 Заједно са Левенфишем
1913 Шевенинген 1 11½ из 13 +10−1=1 2 место — Јановски (11)
1913—1914 Санкт Петербург, Сверуски мајсторски турнир 1—2 13½ из 17 +13−3=1 Дели с Нимцовичем 3. место — Флajмберг (13). Меч од 2 партије за прво место завршен је нерешено (+1 −1)
1914 Санкт Петербург, међународни турнир 3 10 из 18,
са 4 из 8 у финалу		 +6−4=8 1. место — Ласкер (13½), 2. — Капабланка (13), 4. — Тараш (8½), 5. — Маршал (8). Турнир се састојао од прелиминарног роунд-робин турнира и финала у два круга од пет најбољих играча, резултати прелиминарних такмичења и финала су се сабирали.
1913 Париз 1—2 2½ из 3 +2−0=1 заједно са Маршалом
1914 Манхајм — 9½ из 11 +9−1=1 19. конгрес шаховског савеза Немачке, прекинут због избијања Другог светског рата, био је на првом месту 2.— Видмар (8½)
1915 Москва 1 10½ из 11 +10−0=1 2. место — Ненароков (8½)
1919/1920 Москва, шампионат 1 11 из 11 +11−0=0 Аљехин је играо ван конкуренције, 2. место — Греков (8)
1920 Москва, Сверуска шаховска олимпијада 1 12 из 15 +9−0=6 2. место — Романовски (11), 3. — Левенфиш (10)
1921 Триберг 1 7 из 8 +6−0=2 2. место — Богољубов (5). Турнир је одржан у два круга
1921 Будимпешта 1 8½ из 11 +6−0=5 2 место — Гринфилд (8)
1921 Хаг 1 8 из 9 +7−0=2 2. место — Тартаковер (7), 3. — Рубинштајн (6½)
1922 Пјештјани 2—3 14½ из 18 +12−1=5 заједно са Спилманом, 1. место — Богољубов (15)
1922 Лондон, 17. конгрес Британског шаховског савеза 2 11½ из 15 +8−0=7 1. место — Капабланка (13), 3. — Видмар (11), 4. —Рубинштајн (10½), 5. — Богољубов (9)
1922 Хестингс 1 7½ из 10 +6−1=3 2. место — Рубинштајн (7), 3—4. — Богољубов и Томас (4½). Турнир се играо у два круга
1922 Беч 4—6 9 из 14 +7=4 1. место — Рубинштајн (11½)
1923 Маргејт 2—5 4½ из 7 +3−1=3 1 место — Гринфелд (5½)
1923 Карлсбад, међународни турнир 1—3 11½ из 17 +9−3=5 Заједно са Богољубовим и Мароцијем
1923 Портсмут 1 11½ из 12 +11−0=1  
1924 Њујорк 3 12 из 20 +6−2=12 1. место — Ласкер (16), 2. — Капабланка (14½), 4. — Маршал (11), 5. — Рети (10½). Турнир се играо у два круга
1925 Париз 1 6½ из 8 +5−0=3 2. место — Тартаковер (4½). Турнир се играо у два круга
1925 Берн 1 4 из 6 +3−1=2 Турнир се играо у два круга
1925 Баден-Баден 1 16 из 20 +12−0=8 2. место — Рубинштајн (14½), 3. — Семиш (13½)
1925/26 Хестингс 1—2 8½ из 9 +8−0=1 Заједно са Видмаром
1926 Скарбро 1 5½ из 6 +5−0=1  
1926 Бирмингем 1 5 из 5 +5−0=0  
1926 Семеринг 2 12½ из 17 +11−3=3 1 место — Спилман
1926 Дрезден 2 7 из 9 +5−0=4 1 место — Нимцович (8½)
1926 Буенос Аирес 1 10 из 10 +10−0=0  
1927 Њујорк 2 11½ из 20 +8−0=12 1. место — Капабланка (14), 3. — Нимцович (10½), 4. — Видмар (10). Турнир се играо у два круга
1927 Кечкемет 1 12 из 16 +8−0=8 2—3. места — Нимцович и Штајнер (11½). Турнир се састојао од две групе, квалификација за 10 играча у свакој и финале од осам најјачих
1929 Бредли Бич 1 8½ из 9 +8−0=1 2 место — Штајнер (7)
1930 Сан Ремо 1 14 из 15 +13−0=2 2. место — Нимцович (10½), 3. — Рубинштајн (10), 4. — Богољубов (9½), 5. — Јетс (9)
1931 Ница 1 6 из 8 +4−0=4  
1931 Блед 1 20½ из 26 +15−0=11 2. место — Богољубов (15), 3. — Нимцович (14), 4—7. — Флор, Кежден, Штолц и Видмар (13½)
1932 Лондон 1 9 из 11 +7−0=4 2. место — Флор (8)
1932 Берн 1—3 2 из 3 +2−1=0  
1932 Берн 1 12½ из 15 +11−1=3 2—3. места — Eве и Флор (11½)
1932 Пасадена, Свеамерички турнир 1 8½ из 11 +7−1=3 2. место — Кежден
1932 Мексико 1—2 8½ из 9 +8−0=1 Заједно са Кежденом
1933 Париз 1 8 из 9 +7 −0 =2  
1933/34 Хестингс 2—3 6½ из 9 +4−0=5 Заједно са Лилијенталом 1. место — Флор (7)
1934 Ротердам 1 3 из 3 +3−0=0  
1934 Цирих 1 13 из 15 +12−1=2 2—3. места — Еве и Флор (12)
1935 Еребро 1 8½ из 9 +8−0=1 2. место — Лундин
1936 Бад Нојхајм 1—2 6½ из 9 +4−0=5 Заједно са Кересом
1936 Дрезден 1 6½ из 9 +5−1=3  
1936 Подебради 2 12½ из 17 +8−0=9 1. место — Флор (13)
1936 Нотингем, међународни турнир 6 9 из 14 +7−1=6 1—2. места — Капабланка и Ботвиник (10), 3—5. — Еве, Фајн и Решевски (9½)
1936 Амстердам 3 4½ из7 +3−1=3 1—2. места — Еве и Флор (5)
1936 Амстердам 1—2 2½ из 3 +2−0=1 Заједно са Ландауом
1936/1937 Хестингс 1 8 из 9 +7−0=2 2. место — Фајн (7½)
1937 Маргејт 3 6 из 9 +6−3=0 1—2. места поделили Керес и Фајн (6½)
1937 Кемери 4—5 11½ из 17 +7−1=9 Заједно са Кересом. 1—3. места — Флор, Петров и Решевски
1937 Бад-Нојхајм 2—3 3½ из 6 +3−2=1 Заједно са Богољубовим. 1. место — Еве (4), 4. — Семиш (1)
1937 Ница 1 2½ из 3 +2−0=1  
1938 Монтевидео 1 13 из 15 +11−0=4  
1938 Маргејт 1 7 из 9 +6−1=2 2. место — Спилман
1938 АВРО-турнир, десет градова у Холандији 4—6 7 из 14 +3−3=8 1—2. места — Керес и Фајн (8½). Турнир се играо у два круга
1939 Монтевидео 1 7 из 7 +7−0=0  
1939 Каракас 1 10 из 10 +10−0=0  
1941 Минхен 2—3 10½ из 15 +8−2=5 Заједно са Лундином. 1. место — Штолц
1941 Краков/Варшава 1—2 8½ из 11 +6−0=5 Заједно са Шмидом. 3. место — Богољубов (7½)
1941 Мадрид 1 5 из 5 +5−0=0  
1942 Салцбург 1 7½ из 10 +7−2=1 2. место — Керес (6). Турнир се играо у два круга
1942 Минхен, «шампионат Европе» 1 8½ из 11 +7−1=3 2. место — Керес (7½)
1942 Варшава/Лублин/Краков 1 7½ из 11 +6−1=3 2. место — Јунге (6½)
1942 Праг 1—2 8½ из 11 +6−0=5 Заједно са Јунгеом
1943 Салцбург 1—2 7½ из 10 +5−0=5 Заједно са Кересом
1943 Праг 1 17 из 19 +15−0=4  
1944 Хихон 1 7½ из 8 +7−0=1  
1945 Мадрид 1 8½ из 9 +8−0=1  
1945 Хихон 2—3 6½ из 9 +6−2=1 Заједно са Медином. 1. место — Рико
1945 Сабадел 1 7½ из 9 +6−0=3  
1945 Алмерија 1—2 5½ из 8 +4−1=3 Заједно са Лопесом Нуњесом
1945 Мелиља 1 6½ из 7 +6−0=1  
1945 Касерес 2 3½ из 5 +3−1=1 1. место — Лопи

Мечеви

Од 23 меча Аљехин је победио 17, 4 играо нерешено и 2 изгубио (1909. -од Владимира Ненарокова и 1935. - светско првенство од Макс Евеа). У колони "Година" са звездицом (*) означава такмичење за светског првака.

Год Град Противник + − = Резултат Белешка
1908 Диселдорф Барделебен, Курт фон 4 0 1 4½:½  
1908 Дюссельдорф Фарни, Ханс 1 1 1 1½:1½  
1908 Москва Бломенфелд, Бенџамин 4 0 1 4½:½  
1909 Москва Ненароков, Владимир 0 3 0 0:3  
1913 Петербург Левитски, Степан 7 3 0 7:3 Меч се играо до седам победа
1913 Париз Ласкер, Едуард 3 0 0 3:0  
1914 Петербург Нимцович, Арон 1 1 0 1:1 Меч за прво место на Сверуском мајсторском турниру
1921 Москва Григорјев, Николај 2 0 5 4½:2½  
1921 Берлин Тајхман, Рихард 2 2 2 3:3  
1921 Берлин Семиш, Фридрих 2 0 0 2:0  
1922 Париз Бернштајн, Осип 1 0 1 1½:½  
1922 Мадрид Голмајо, Мануел 1 0 1 1½:½  
1923 Париз Аурбах, Арнолд 1 0 1 1½:½  
1923 Париз Мофан, Андре 2 0 0 2:0  
1926/27 Различити градови Холандије Еве, Макс 3 2 5 5½:4½  
1927* Буенос Аирес Капабланка, Хосе Раул 6 3 25 18½:15½ Меч се играо до шест победа
1929* Различити градови Немачке и Холандије Богољубов, Ефим 11 5 9 15½:9½ Да би победио било је потребно 15½ поена и шест победа
1933 Париз Бернштајн, Осип 1 1 2 2:2  
1934* Различити градови Немачке Богољубов, Ефим 8 3 15 15½:10½ Да би победио било је потребно 15½ поена и шест победа
1935* Различити градови Холандије Еве, Макс 8 9 13 14½:15½ Меч се играо у 30 партија
1937* Различити градови Холандије Еве, Макс 10 4 11 15½:9½ Меч се играо у 30 партија
1944 Сарагоса Реј Ардид, Рамон 1 0 3 2½:1½  
1946 Есторил Лопи, Франциско 2 1 1 2½:1½  

Статистика:

Шаховска олимпијада

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1939. 1 12½ 16 9 7 0 78.1 10. 2.
1937. Није учествовао
1935. 1 12 17 7 10 0 70.6 10. 2.
1933. 1 9½ 12 8 3 1 79.2 8. 1.
1931. 1 13½ 18 10 7 1 75.0 14. 1.
1930.   9 9 9 0 0 100.0 12.