Београд

 

Андрија Фудерер

 

Андрија Фудерер (13. мај 1931, Суботица, Војводина, Југославија – 2. октобар 2011, Паламоса, Шпанија) је био југословенски-хрватски-белгијски шаховски мајстор.

Прослављени репрезентативац Југославије који је шаховску каријеру подредио изузетним научним достигнућима у хемији.

На шаховском небу је заблистао врло рано. Још као ђак суботичке гимназије 1947. године остварио је серију врхунских резултата и избио у југословенски врх. Политика тада пише: „Андрија Фудерер чудо од детета, множи троцифрене бројеве напамет.“

На почетку каријере, је освојио Јуниорско првенство Југославије шаху 1947. 1951. постао је хрватски шампион и те године је био учесник на Југословенском шаховском првенству где осваја друго место (Браслав Рабар је победио), 1952. опет заузима друго место иза Петра Трифуновића, а 1953. побеђује.

На осталим турнирима на којима је учествовао заузео је 4. место на Бледу 1950. (Мигуел Најдорф је победио), дели 2. место иза Albéric O'Kelly de Galway у Дортмунду 1951, 5. место у Бевервијку 1952. (Макс Еве побеђује).

Андрија Фудерер - Мигуел Најдорф

Блед, 1950.

;

ПГН формат

Фудерер побеђује у Сарбрикену 1953, дели 2. место у Опатији 1953. (Александар Матановић побеђује), 4. место у Минхену 1954. (Зонцки турнир, Волфганг Унзицкер је победио), дели од 3.-5. места у Хестингсу 1954/55 (Паул Керес и Василиј Смислов победили), а дели 14-15 место у Гетебургу 1955. (међузонски турнир, Давид Бронштајн победио). После тог неуспеха, он је напустио шах и почео своју универзитетску каријеру као хемичар. Докторирао је на Универзитету у Загребу, и постао познати проналазач.

Паул Керес - Андрија Фудерер

Хестингс, 1954.

ПГН формат

Фудерер-Бернштајн

Био је део нашег најбољег тима у историји: Глигорић, Матановић, Ивков, Трифуновић, Фудерер и Ђурашевић (друго место на олимпијади у Минхену 1958. године).

Три пута је играо за репрезентацију Југославије на Шаховским олимпијадама. Такође је играо за исту репрезентацију на Европском тимском шампионату у Бечу 1957. Касније је играо за белгијску репрензентацију у шаху.

Титулу интернационалног мајстора добија 1952, а титулу почасног велемајстора добија 1990. године.

По мишљењу легендарног велемајстора Борислава Ивкова (првог омладинског првака света у шаху, 1951. у Бирмингему) Андрија је био наш највећи таленат свих времена, са којим могу да се мере само неколицина.

Крајем осамдесетих одселио се у Брисел а касније у Шпанију.

Иако се шахом страствено бавио само извесно време, иза себе је оставио у наслеђе бројне бриљантне шаховске партије, у којима је исказивао свој пре свега искричави таленат. Био је мајстор напада, осећао је шаховску таблу, с дрвеним фигурама је био на ти... Нанизао је низ победа над најславнијим играчима тога доба, у мечу Југославија - СССР, иако већ подуже ван праксе, прегазио је славног Давида Бронштајна са 3:1, толико убедљиво да су и славни совјетски велемајстори били задивљени како Андрија Фудерер игра. Пред њим су падали и такви корифеји, као што су: Богољубов, Бронштајн, Гелер, Керес, Глигорић, Котов, Најдорф, Смислов, Унцикер, Пахман...

Ипак, после једног релативног неуспеха на међузонском турниру у Гетеборгу шаху је - одједном, рекао - збогом!
Зашто? Никад није образложио.

Статистика:

Шаховска олимпијада

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1958 2 рез. 8½ 11 8 1 2 77.3 2. 3.
1956 Није учествовао
1954 рез. 8½ 12 6 5 1 70.8 3. 2.
1952 рез. 3½ 5 2 3 0 70.0 3.  

Европски тимски шампионат

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1957 5 3½ 6 2 3 1 58.3 2. 3.

Светски студентски шампионат

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1955 1 7½ 10 6 3 1 75.0 2.