Београд

 

Никола Караклајић

Никола Караклајић, рођен 24. фебруара 1926. у Београду је једна од најсвестранијих шаховских личности. У шаховској теорији је између осталог познат и по изучавању и успешној игри Београдског гамбита. Интернационални мајстор Никола Караклајић је колекционар и велики познавалац шаховских марака. Течно говори шест језика.

Преминуо је 16. децембра 2008. године у Београду

Шаховски успеси

Десет пута учествује на шампионатима Југославије, а побеђује 1955. у Новом Саду. Члан репрезентације Југославије на шаховској олимпијади у Москви 1956 (Глигорић, Матановић, Ивков и капитен тима Срећко Недељковић) која је освојила сребрну медаљу. Капитен је тима на олимпијади у Бугарској (Златни пјасци) 1962. када тим опет осваја сребрну медаљу. Селектор репрезентације од 1978-1984. Капитен женске „Б“ репрезентације на олимпијади у Новом Саду 1990.

Предводи тимове Сингапура и Малте на неколико олимпијада. Сингапур на олимпијадама у Лугану (1968), Зигену (1970), Скопљу (1972) и Ници (1974) а Малту на олипијадама у Манили (1992) и Москви (1994).

Међународни је судија ФИДЕ. Био је судија у чувеном мечу Фишер – Спаски на Светом Стефану и Београду. Лотар Смит је судио само првих пет кола, тако да је Караклајић наставио суђење.

Музички уредник и публициста

Био је водитељ музичке емисије „Вече уз радио“, која је 60-тих година имала пионирску улогу у промовисању рок-музике. касније и музички уредник Радио Београда (1957-1982). Са честих путовања у иностранство је доносио плоче Битлса, Ролингстонса, Кинкса, Енималса, Јардбирдса и других данас легендарних бендова који су се у то време тек пробијали. Он је пуштао њихову музику у ударним вечерњим терминима, а његове емисије су уживале култни статус код омладине. Осим тога, Караклајић је имао велику улогу и у промовисању домаћих рок и поп бендова 60-их и 70-их година, чиме је много допринео дефинитивном изласку те врсте музике из сенке контроверзне супкултуре. Аутор је неколико шаховских књига. Књига са насловом „Да те питам“ је била намењена наставницима који су предавали шах у школама. Књига "Ћаскања о шаху" (Обреновац 2002.; едиција: Библиотека Шах; ISBN 86-7058-201-5 је резултат дугогодишњег писања по разним листовима и часописима (Народна Армија, Спорт, Политика, Борба, Данас). То је избор најинтересантнијих прича, уз неку анегдоту и дијаграм.

Шаховски радник

Секретар ШС Београда био је од 1948. до 1952. године, капитен државне селекције у Варни 1962, Солуну 1984. и Новом Саду 1990. године, први управник Центра за унапређење шаха ШСЈ 1963, директор семинара у Пули 1979. и 1980. године за полазнике из несврстаних земаља за стицање звања шаховских организатора и шаховских судија и члан Организационог одбора акције “Шах у школе” од 1986. до 1990. године.

Одржава шаховске семинаре и води шаховске кампове. Учествује као предавач и промотер шаха на разним семинарима, курсевима, шаховским школама у земљи и иностранству. Захваљујући томе што говори неколико језика држао је предавања и семинаре у Италији, Француској, Тунису, Алжиру, Шри Ланки, Сингапуру, Малезији и на Малти. Био је професионално ангажован у Дубаиу, Уједињени Арапски Емирати, али и у Боцвани.

Највећи шаховски успеси

Сан Бенедета 1953. где је био трећи, затим Богнор Риџис 1958. и деоба 1-3. места, 1959. и 1960. трећи, 1962,1963. и 1966. прва места, Сан Бенедето 1958. први, Сингапур 1968. први, Београд 1969. први, Чикаго 1973. 2-3. место, Казабланка 1973. 1-4. место, Лондон 1976. 1-4. место, Атина 1977. трећи, Београд 1977. 1-2. место, Венеција 1981. први, Дубаи 1984. и 1986. први, односно 1-2. место, Бела Црква 1987. 2-4. место, Бил 1987. (ветерани) - прво место, Алжир 1990. други, и Ла Валета 1990, 1992, 1994. i 1996. године - први.

Шаховске олимпијаде

Укупни учинак кроз статистику

Године Σ поена Σ партија + = - % Освојене медаље на олимпијади
тимске| појединачне
1956 6 9 4 4 1 66.7 0 - 1 - 0 | 0 - 0 - 0

Статистика по годинама

Година Табла Σ поена Σ партија + = - % тим инд.
1970. 4 6 9 4 4 1 66.7

Учешће на европским тимским шампионатима

1° европски тимски шаховски шампионат

Место Земља Табла Скор Тим
Беч и Баден Аустрија 6. 2½/5

Ефим Гелер - Никола Караклајић

Београд, 1956

ПГН формат

Награде и признања

Добија Орден заслуга за народ са сребрном звездом, награду „Шаховског информатора“ 1987. за публицистику, награду „Радоје Домановић“ за литерарни допринос у шаху, награду за животно дело 1992. као заслужни музички уредник. и још многа вредна признања.

Иако је 1971. у Смедеревској Паланци испунио и другу норму за титулу велемајстора због правила ФИДЕ јер је од 1955-1971 прошло много година.

Никола Караклајић

Шта је шах?

Ово питање сам постављао многим људима и сви су ми одговарали различито. У Совјетској енциклопедији пише да је шах уметност у виду игре. И у другим књигама пише да је шах у суштини игра, али у облику уметности, а у реализацији наука.

  • "Којешта, каже на то бивши првак света Емануел Ласкер. То су ентузијасти који тако причају. Шах је у својој суштини - борба! А то је основа сваке људске судбине - борба за опстанак!"
  • Његов савременик Зигберт Тараш имао је другачије мишљење: Шах је форма интелектуалног стваралаштва и у томе лежи његова драж. Интелектуално стваралаштво је једно од највећих радости живота. Не може свако да пише песме, да гради мостове, па чак ни да исприча добар виц. Али у шаху свако може да искаже своје особине и да их прикаже другима. Зато сам увек осећао трунку сажаљења према онима који ништа нису знали о шаху. Јер шах, као и музика, као и љубав има ту особину да човека може учинити срећним!"
  • "Суштина шаха је машта", каже Давид Бронштајн, коме је недостајало само пола корака до првака света.
  • А првак света др Макс Еве тврди да је шах дефинитивно спорт јер је циљ игре да се добије победник.
  • Карпов каже. "Шах је све то - и спорт и уметност и наука",
  • А Боби Фишер: "Шах је живот"!

А шта о шаху кажу они који су се истакли у некој другој области?

  • Владимир Набоков: "Шах је игра Богова која даје неограничене могућности!"
  • Владимир Илич Лењин: "Шах је само забава и не може бити професија".
  • Џефри Чосер: "Морам да вас упозорим да шах није нимало детињаста игра!"
  • Песник Данијел Вајт написао је баладу о шаху у којој каже:
"Шах је игра. Шах је борба. Шах је рат. То је уметност, наука, логика и лепота. Шах је надметање два интелекта. Шах је тортура противника, али и сопствена тортура. Шах је драма. Шах је трагедија. То су сузе и разочарења. Шах је смех, радост и тријумф. Шах је пријатељство које се ствара кроз такмичење. Шах је 32 фигуре и 64 поља. То су отварања и завршнице, стратегије и тактика. Шах су комбинације. Шах је оштрење ума, вежба мозга. Шах је размишљање. Шах је напетост. У шаху се губи. У шаху се добија. У шаху се бијеш, али и добијаш батине. Шах је хоби, манија и опседнутост. Шах је заразан. То је губљење времена. Шах је разонода. Шах је страст. Шах је истина. Шах је живот!"