Београд

 

Срећко Недељковић

 

Проф. др Срећко Недељковић рођен је у селу Вирово у Драгачеву, 4. децембра 1923. а преминуо је у 88. години у Београду, 2. јануара 2011. Био је кардиолог, професор Медицинског факултета, интернационални шаховски мајстор и шаховски репрезентатицац Југославије.

Стручна биографија

Иако је ширем аудиторијум познат првенствено по шаховски успеима, Недељковић је био познати кардиолог. Паралелно са шаховском успесима студирао је медицину и у тој области постигао врхунске резултате. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1952. године. Остао је на факултету као асистент, а од 1959. до 1989. је професор кардиологије на Медицинском факултету у Београду. Био је оснивач и директор Института за кардиоваскуларне болести, члан Академије медициских наука Српског лекарског друштва и сарадник славног америчког кардиолога Мајкла Дебејкија.

Аутор је осам књига из области медицине, 212 научних чланака и 136 стручних радова. Говорио је енглески, руски, француски и немачки језик.

Шаховска биографија

Његов старији брат га је научио да игра шах када је имао 13 година. Као ђак гимназије у Чачку афирмисао се као добар шахиста. Преселио се у Београд после Другог светског рата, 1946. и одмах скреће пажњу другим местом на Армијском шаховском првенству које је одржано у Дому армије у Београду. Победио је Борислав Милић, а 2-4. место су делили Срећко Недељковић, Михајло Марковић и Александар Божић. Сва четворица су се квалификовала за полуфиналне турнире првенства Југославије у шаху, као представници ЈНА.

У такмичењима са сениорско првенство Југославије постигао је запажене резултате. Победио је на полуфиналним турнирима за државно сениорско првенство у Сплиту 1949. и у Чачку 1953. године. У Вршцу 1956. делио је прво и друго место.

Постао је члан ШК Црвена звезда 1947. у коме је провео цео животни век. Титулу националног мајстора осваја на 4. Првенству Југославије у шаху у Београду 1948/49 који је одржан у павиљону "Цвијете Зузорић" на Калемегдану. Шампионат је замапмћен по великом интересовању гледалаца, тако да нису сви могли ући у салу, већ су многи испред павиљона чекали да чују резултате. На том шампионату пласирао се високо, поделивши 6-7. место.

1950. је освојио прво место на веома јаком међународном турниру у Београду када му ФИДЕ додељује титулу интернационалног мајстора исте године када је ФИДЕ установила званичне међународне титуле.

Пошто је био окупиран својом научном каријером, није могао много играти на појединачним турнирима, али је посветио велику пажњу репрезентацију Југославије и свом клубу Црвеној звезди.

На првенствима Југославије је играо 7 пута од 1948—57, а најбољи пласман било му је шесто место у Сомбору 1957.

Више успеха имао је у улози тренера-секунданта (селектора) наше репрезентације са којом је освојио прегршт медаља на разноразним међународним такмичењима. Најсјајнија је златна медаља са девете Олимпијаде одржане у Дубровнику 1950. године.

Као интернационални мајстор са државном репрезентацијом провео је три деценије српског и југословенског шаха од 1950 — 1980. У време кад је Југославија била друга светска шаховска велесила, иза Совјетског Савеза, томе је доприносио у различитим својствима: као репрезентативац, тренер-секундант и савезни капитен. Као играч освојио је сребрне медаље на европским првенствима у Баден-Бадену 1957. и Оберхаузену 1961, а био је и члан екипе у 19 пријатељских мечева.

Најзначајније резултате имао је водећи државну репрезентацију, укључујући и једну златни олимпијску медаљу на Шаховској олимпијади у Дубровнику 1950.. Капитен југословенске репрезентације био је на шаховским олимпијадама у Москви 1956, Хавани 1966. и Буенос Ајресу 1978, као и на европском првенству у Скари (Шведска) 1980.

Звање заслужног спортисте Југославије добио је 1957., а национално признање заслужним спортистима Србије — пола века касније.

Заједно са својом супругом Вером, женским шаховским велемајстором и врхунским репрезентатривцем, као и са сином др. проф Милошем Недељковићем, држаним секретаром Министарства за науку и технолошки развој, током последње три године био је покровитељ Првенства Београдског универзитета и знатно допринео обнови клалитета студентског шаха. Трећу годину финални турнири шаховског првенства Универзитета у Београду у мушкој и женској конкуренцији носе назив „Трофеј (његове супруге, женског велемајстора) Верице и Срећка Недељковића“.

Он је 2006. године, у 83. години живота, на првој табли предводио Универзитет у Београду, у пријатељском мечу против Универзитета у Новом Саду.

Умро је у 88 години у Београду 2. јануара 2011. Одлуком градске власти др Срећко Недељковић је сахрањен 5. јануара 2011. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Награде и признања

За свој рад добио је бројна признања међу којима треба истаћи:

  • орден заслуга за народ са златним венцем 1986;
  • две Октобарске награде града Београда за унапређење медицинске науке 1970. и 1981;
  • Седмојулску награду СР Србије за унапређење здравства 1979;
  • добитник је Грамате Српског Патријарха Господина Павла 2000;
  • добитник је награде Српског лекарског друштва Велики печат 2003. и бројних других лекарских и шаховских признања;
  • члан је Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

Породица

Срећко Недељковић је ожењен Чачанком Вером Недељковић, првим машинским инжењером одсек бродарство у Југославији, женским шаховским велемајстором које је у једном периоду имала рејтинг треће шахисткиње света. Његова два сина и унук су мајсторски кандидати.

Статистика:

Европски тимски шампионати

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1961 9 5½ 9 3 5 1 61.1
1957 7 4 6 3 2 1 66.7

Срећко Недељковић - Светозар Глигорић

Првенство Југославије, Београд 1952.

ПГН формат