Борис Спаски

Побеђује два пута на Совјетском шаховском првенству (1961, 1973). Био је кандидат за светског шаховског шампиона седам пута (1956, 1965, 1968, 1974, 1977, 1980, и 1985). Спаски је победио Тиграна Петросјана 1969. али је изгубио могућност да освоји титулу у мечу са Фишером 1972, који је био један од најпознатијих шаховских мечева у историји. |
|---|
Младост
Рођен је у Лењинграду (данас Санкт Петербург, и научио је да игра шах у са пет година у возу, кад је био евакуисан са породицом из Лењинграда током Другог светског рата, и први пут привукао огромну пажњу 1947. када је имао десет година, и када је је победио совјетског шампиона Михаила Ботвиника на симултанки. Његов први тренер био је Владимир Зак, поштован мајстор и тренер. Током своје младости, са десет година, Спаски је пуно радио на шаху, до пет сати дневно, са тренерима на мајсторском нивоу. Постигао је рекорд као најмлађи совјетски играч који је освојио прву категорију (10 година), мајсторски кандидат (једанаест година), и Совјетски мајстор (петнаест година). Године 1952, у петнаестој, Спаски је имао скор од 50% у полуфиналу Совјетског првенства у Риги, а пласира се као други на првенству Лењинграда исте године.
Каријера
Млади велемајстор
Борис Спаски - Лајош Портиш
Антверпен, 1950.
Спаски је дебитовао 1953, у шеснаест година, на турниру у Букурешту, Румунија, и дели 4.-5. место са скором од 12/19, турнир је освојио његов тренер, Александар Толуш, и где је победио Василија Смислова који је био изазивач за светског првака следеће године. Добитнио је титулу ФИДЕ мајстора. У свом првом покушају, када је имао осамнаест година, на Совјетском првенству у Москви 1955. у финалу, делио је од 3. до 6. места са скором од 11½ /19, на коме су победили Василиј Смислов и Ефим Гелер, што је било довољно да га квалификује за међузонски турнир у Гетеборгу исте године.
Исте године, освојио је светско јуниорско првенство одржано у Антверпену, Белгија, са резултатом 14/16. Спаски се такмичио за Локомотиву добровољно спортско друштво.
Делећи 7. до 9. место, са 11/20, 1955. на међузонском турниру у Гетеборгу, квалификује се за турнир кандидата 1956, који је одржан у Амстердаму, и аутоматски добија титулу велемајстора. Тамо је завршио делећи 3. до 7. место са 9½/18. 1956. у финалу Совјетског првенства, које је одржано у Лењинграду, Спаски дели 1.-3. место са скором 11½/19, са Марком Тајмановом и Јуријем Авербахом, али Тајманов побеђује после плејофа и постаје шампион. Спаски дели прво место са Толушем на јаком турниру у Лењинграду исте године.
Неуједначени резултати
После почетних успеха наступила је криза тако да није успео да се квалификује на два следећа међузонска турнира (1958 и 1962). Свему овоме је допринела његова брачна криза и развод 1961. као и раскид са тренером Толушем.
1957. у финалу Совјетског првенства у Москви, Спаски је завршио делећи од 4.-5. места са скором од 13/21, а на коме је победио Михаил Таљ који је освојио прву од својих шест совјетских шампионата.
Неуспех Спаског да се квалификује за међузонски турнир 1958. је дошао после задњег кола и пораза од Таља, у веома нервозној игри на Совјетском првенству у Риги 1958. Имао је предност током већег дела меча, али је испустио добитак после паузе, а касније је одбио реми. Победа би га квалификовали за међузонски, а нерешено би обезбедило деобу четвртог места са Јуријем Авербахом, и могућност квалификације преко плеј-офа.
Спаски дели прво место у Москви 1959. са скором 7/11, са Смисловом и Давидом Бронштајном. Скоро да је освојио титулу на следећем финалу Совјетског првенства у Тбилисију 1959, завршивши пола поена иза шампиона Тиграна Петросјана, делећи друго место са Таљем, са скором 12½/19. Побеђује у Риги, 1959, са 11½/13. Спаски је био у средини табеле на следећем финалу Совјетског првенства у Лењинграду, са 10/19, на коме је победио Виктор Корчној и освојио своју прву совјетску титулу. Спаски путује у Аргентину, где је освојио прво место, испред Бронштајна, у Мар дел Плати 1960. дели прво место са Бобијем Фишером са 13½/15, победивши Фишера у њиховом првом сусрету.
Друго разочарење за Спаског је дошло пошто није успео да се квалификује за следећи међузонски турнир, јер је у финалу Совјетског првенства у Москви 1961. завршио делећи 5.-6. место са 11/19, Петросјан је победио.
Титула кандидата
Спаски одлучује да промени тренера, нестабилног нападача Толуша, са мирнијим стратегом Игором Бондаревским. Ово је, показало се касније, прави потез. Осваја свој први од два шампионата СССР-а у Бакуу 1961, са резултатом 14½/20. Спаски дели 2.- 3. место у Хавани 1962. са скором 16/21, иза победника Мигуела Најдорфа. Дели 5.-6. месту у Јеревану 1962, на шампионату СССР-а, скором 11½/19. У Лењинграду 1963, на шампионату СССР-а Спаски дели прво место са Леонидом Штајном и Ратмиром Колмовом. Спаски је победио у Београду 1964. непоражен са скором од 13/17, испред Корчноја и Борислава Ивкова. Био је четврти у Сочију 1964. скором 9.5/15, Николај Крогиус је победио.
1964. на турниру совјетске зоне у Москви, Спаски је победио са 7/12, да би се квалификовао на међузонски турнир у Амстердаму, исте године. У Амстердаму, он дели од 1. до 4. места, заједно са Таљем, Василијем Смисловом, и Бент Ларсеном, скором 17/23, и са Бориславом Ивковим и Лајошем Портишем се квалификује за новоформиране Мечеве кандидата следеће године.
Изазивач
Спаски је сматран као свестрани играч за шаховском таблом, а његов прилагодљиви "универзални стил" је била посебна предност у побеђивању многих врхунских велемајстора. У следећем циклусу 1965. је победио Паула Кереса у Риги 1965 са пажљивом стратегијом, тријумфује у последњој партији за победу од 6:4 (+4 = 4 -2). Такође у Риги, победио је Ефима Гелера са матним нападима са 5½-2½ (+3 = 5 -0). Затим, у финалном мечу кандидата (меч који одређује ко ће да изазове актуелног светског првака за титулу) против Михаила Таља легендарног тактичара (Тбилиси, 1965), Спаски је често успевао да усмери игру у мирније позиције. Иако је изгубио прву партију, победио је на крају резултатом 7-4 (+4 = 6 -1).
Михаил Таљ - Борис Спаски
Тбилиси, 1965.
Спаски је освојио два турнира у трци за финале. Он је делио прво место на Чигориновом меморијалном турниру у Сочију 1965. заједно са Волфгангом Унцикером са скором 10½/15, а онда дели прво место у Хестингсу 1965-66 са Волфгангом Улманом скором од 7½/9.
Иако је изгубио итекако се борио у финалном мечу у Москви, са три победе против Петросјана четири пораза, и са седамнаест ремија, мада је последња од три победе дошла тек у двадесет трећој партији, пошто је Петросјан већ обезбедио титулу. Неколико месеци после меча, Спаски је завршио испред Петросјана на турниру у Санта Моники 1966. (Piatigorsky Cup), скором 11½/18, пола поена испред Бобија Фишера. Спаски је победио у Бевервијку 1967. са 11/15 испред Анатолија Лутикова, и дели 1.-5. место у Сочију 1967. са 10/15 са Крогиусом, Александром Зајцевом, Леонидом Шамковичем и Владимиром Симагином.
Као финалиста 1966. Спаски је аутоматски носилац у следећем циклусу кандидата. Године 1968, поново се сусреће са Гелером, овог пута у Сухумију, а победио је истим резултатом као у 1965. (5½-2½ +3 = 5). Са Бентом Ларсеном се састао у следећем кругу у Малмеу, и победио са 5½-2½. На крају је против њега ривала био Виктор Корчној у Кијеву, и Спаски је тријумфовао (+4 -1 = 5), што му је донео још један меч са Петросјаном, у Москви 1969. Спаски је победио 12½ -10½.
Светски шампион
Током три године владавине као светског шампиона, освојио је још неколико турнира. Осваја прво место у Сан Хуану 1969. скором 11½/15. Победио је у четворомечу у Лајдену 1970. са 7/12, испред Ларсена, Ботвиника и Донера. Спаски дели прво место у Амстердаму 1970. са Лавом Полугаевским скором 11½/15. Био је трећи у Гетеборгу 1971. са 8/11, иза победника Властимила Хорта и Улфа Андерсона. Дели прво место са Хансом Риом у 1971. на Отвореном првенству Канаде у Ванкуверу.
Владавина Спаског као светског шампиона је трајала три године, када је изгубио од Фишера у "Мечу века". Меч је одржан у Рејкјавику, Исланд, на врхунцу хладног рата, а самим тим је виђен као симбол политичког сукоба између две суперсиле.
Борис Спаски - Роберт Фишер
Рејкјавик, 1972.
До тада Фишер никада није добио партију против Спаског, у пет покушаја, изгубио је три. Поред тога, Спаски је имао Гелера као свог тренера, који је такође имао позитиван скор против Фишера. Међутим, Фишер је био у одличној форми, и освојио је убедљиво титулу резултатом (+7 -3 = 11).

Бивши шампион (1973–85)
Спаски је наставио да игра одлично шах после губитка шаховске круне и освојио неколико шампионата. Године 1973. дели прво место са Ханс Јоахим Хехтом и Улфом Андерсоном у Дортмунд са скором 9½/15. Веома важна победа за њега је била 1973. на совјетском шаховском шампионату у Москви. Он је постигао скор 11½/17 на турниру на коме су учествовали сви врхунски шахисти Совјетског Савеза тог времена.
Борис Спаски, 1980.
У мечевима кандидата 1974, Спаски је прво поразио Американцa Роберта Бирна у Порторику резултатом 4½-1½ (+3 = 3), али је изгубио полуфинални меч против Анатолија Карпова у Лењинграду, упркос победи у првој партији (+1 -4 = 6). Карпов је јавно признао да је Спаски био супериоран, али га је ипак успео да надигра. Међутим, шансе Спаскog су биле знатно умањене због “пребегa” тренера Гелерa, на страну Карповa пред меч.
1976, Спаски је био обавезан да се врати у међузонску фазу. Спаски је победио у егзибиционом мечу холандског велемајстора у успону, Јана Тимана у Амстердаму 1977 (4-2). Победио је тесно Властимила Хорта у Рејкјавику 1977. у првом мечу кандидата резултатом 8½-7½.
Спаски је победио у егзибиционом мечу Роберта Хибнера у Солингену, 1977. са 3½-2½, бива поражен од Љубомира Кавалека, такође у Солингена са 4/6 у другом егзибиционом мечу. Његов следећи меч кандидата је био против Лајош Портиша у Женеви 1977, а победио је Спаски са 8½-6½ чиме успева да се квалификују за финале. Али, у Београду 1977, Спаски је изгубио од Виктора Корчноја (+4 -7 = 7).
Спаски, као губитник у финалима је носилац новог циклуса мечева кандидата 1980. и поново игра са Лајошем Портишом у Мексику. После четрнаест партија, резултат је био 7-7, али Портиш је ишао даље јер је имао више победа са црним фигурама. Спаски је пропустио квалификације после 1982. и међузонског турнира у Толука када је имао скор 8/13 и са пола поена мање од Портиша и Еугенија Тореа осваја треће место. Меч кандидата се одржао 1985. у Монпељеу, Француска и Спаског је био носилац по избору организатора. Постигао је скор 8/15 и делио је 6. до 7. место, иза заједничких победника Андреја Соколова, Рафаела Вагањан и Артура Јусупова. Ово је било његово последње учешће у мечевима кандидата.
Каснија турнирска каријера (после 1976)
Спаски, 1989.
У својим позним годинама, Спаски је показао неспремност да се потпуно посвети шаху. Он се ослањао на свој природни таленат за игру, а понекад би радије играо тенис него напорно играти за шаховском таблом. Од 1976, Спаски је живео у Француској са својом трећом женом и постао је француски држављанин 1978, а такмичио се за Француску на шаховској олимпијади.
Спаски је, међутим имао и неке тријумфалне победе и у позним годинама. Дели прво место у Бугојну 1978. са 10/15, заједно са Карповом. Био је први на турниру Монтила - Морилес 1978. са 6½/9. У Минхену 1979. дели од 1. до 4. места са 8½/13, са Јуријем Балашовим, Улфом Андерсоном и Робертом Хибнером. Дели прво место у Бадену, Беч 1980. са 10½/15 са Александром Бељавским. Победио је у прелиминарној групи на турниру у Хамбургу 1982 са моћних 5½/6, али је изгубио финални меч плејофа од Анатолија Карпова. Његов најбољи резултат у овом периоду је било прво место у Линаресу 1983. са 6½/10, испред Карпова и Улфа Андерсона, који су поделили друго. У Лондону 1984. је делио прво место са Џоном Наном и Марејем Чендлером, са 7/9. Победио је у Рејкјавику 1985. У Бриселу 1985, је био пласиран на друго место са 10½/13 иза Корчноја. У Ређо Емилији 1986. дели од 2.-5. места са 6/11 иза Золтана Риблија. Побеђује у мечу Фернана Гобета са 4:0 у Фрибургу 1987. Завршио је као први егал са Чендлером и Едуардом Гуфељдом у Велингтону 1988. Спаски остаје међу десет најбољих шахиста у свету и средином 1980.

Године 1992, Боби Фишер, после двадесет година паузе од шаха, се поново појавио и играо меч "Реванш меч 20-тог века" против Спаског у Црној Гори и Београду, што је био реванш за Светско првенство 1972. У то време, Спаски је оцењен као 106. по ФИДЕ листи, а Фишер није ни био на листи, због своје неактивности. Овај меч је у суштини био последња велики изазов за Спаског. Спаски је изгубио меч са резултатом од +5 = 15 -10. Спаски је затим играо против младе Јудит Полгар 1993. у мечу у Будимпешти, изгубивши тесно са 4½-5½.
Спаски је наставио да повремено игмечеве као што су ветерана против жена.
1. октобра, 2006, Спаски је претрпео мождани удар током шаховског предавања у Сан Франциску. У свом првом већем мечу после можданог удара, он је одиграо шест ремија у мечу по убрзаном темпу са мађарским велемајстором Лајошем Портишем у априлу 2007.
23. септембра 2010, Спаски је претрпео још један озбиљан мождани удар који га је парализова на левој страни. После тога се вратио у Француску на дужи рехабилитациони програм, где се опоравља тако добро да се очекује да учествује на Ботвиниковом меморијалном турниру у Суздалу (Русија).
Спаски је најстарији живи бивши светски шампион.
Спаски је успео играјући са великим бројем отварања, укључујући Краљев гамбит, 1.е4 е5 2.ф4, агресивно и ризично што је ретко видети на врхунском нивоу. Заиста, његов рекорд од шеснаест победа (укључујући и победе против Фишера, Бронштајна, и Карпова), без губитка, као и неколико ремија са Краљевим гамбитом је без премца.
Његов допринос теорији отварања је проширен на оживљавање Маршаловог напада за црног у Руи Лопез отварању (1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 a6 4.Ba4 Nf6 5.0-0 Be7 6.Re1 b5 7.Bb3 0-0 8.c3 d5), развој Лењинградске варијанте за белог у Нимцо-Индијској одбрани (1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.Bg5), Спаски варијанта за страну црног у Нимцо-Индијској одбрани, и затворене варијанте Сицилијанске одбране за белог (1.e4 c5 2.Nc3). Још једна ретка варијанта у Краљевом Индијском нападу носи његово име: 1.Nf3 Nf6 2.g3 b5!?

Статистика:
Шаховска олимпијада
| година | табла | земља | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1988 | 1 | 7½ | 13 | 3 | 9 | 1 | 57.7 | 31. | 31. | |
| 1986 | 1 | 9 | 14 | 4 | 10 | 0 | 64.3 | 10. | 16. | |
| 1984 | 1 | 8 | 14 | 2 | 12 | 0 | 57.1 | 7. | 30. | |
| 1982 | Није учествовао | |||||||||
| 1980 | Није учествовао | |||||||||
| 1978 | 1 | 7 | 11 | 4 | 6 | 1 | 63.6 | 2. | 11. | |
| 1976 | Није учествовао | |||||||||
| 1974 | 3 | 11 | 15 | 7 | 8 | 0 | 73.3 | 1. | 1. | |
| 1972 | Није учествовао | |||||||||
| 1970 | 1 | 9½ | 12 | 7 | 5 | 0 | 79.2 | 1. | 1. | |
| 1968 | 2 | 10 | 14 | 6 | 8 | 0 | 71.4 | 1. | 3. | |
| 1966 | 2 | 10 | 15 | 5 | 10 | 0 | 66.7 | 1. | 6. | |
| 1964 | 2 рез. | 10½ | 13 | 8 | 5 | 0 | 80.8 | 1. | 3. | |
| 1962 | 3 | 11 | 14 | 8 | 6 | 0 | 78.6 | 1. | 1. | |
Светско тимско првенство
| година | табла | земља | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1985 | 1 | 5½ | 9 | 3 | 5 | 1 | 61.1 | 4. | 5. | |
Европско тимско првенство
| година | табла | земља | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1973 | 1 | 5 | 7 | 3 | 4 | 0 | 71.4 | 1. | 1. | |
| 1970 | Није учествовао | |||||||||
| 1965 | Није учествовао | |||||||||
| 1961 | Није учествовао | |||||||||
| 1957 | 5 | 3½ | 5 | 2 | 3 | 0 | 1. | 1. | ||
Европски клупски куп
| година | земља | клуб | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1995 | ФРА | BLFE* | 1½ | 2 | 1 | 1 | 0 | 75.0 | QG1 2. | |
| 1994 | Није учествовао | |||||||||
| 1993 | Није учествовао | |||||||||
| 1992 | ФРА | LOEC** | 3½ | 6 | 1 | 5 | 0 | 58.3 | QF | |
| 1990 | ФРА | SLNG*** | 4½ | 9 | 0 | 9 | 0 | 50.0 | W | |
| 1988 | ФРА | SLNG | 7 | 11 | 3 | 8 | 0 | 63.6 | 4. | |
| 1986 | Није учествовао | |||||||||
| 1984 | ФРА | SLNG | 4 | 6 | 2 | 4 | 0 | 66.7 | QF | |
** LOEC - Lyon-Oyonnax, Француска
*** SLNG - SG Solingen, Немачка
Светски студентски шампионати
| година | табла | земља | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1962 | 1 | 7½ | 9 | 6 | 3 | 0 | 83.3 | 1. | 1. | |
| 1961 | Није учествовао | |||||||||
| 1960 | 1 | 10 | 12 | 9 | 2 | 1 | 83.3 | 2. | ||
| 1959 | Није учествовао | |||||||||
| 1958 | 2 | 6½ | 9 | 4 | 5 | 0 | 72.2 | 1. | ||
| 1957 | 2 | 7 | 9 | 5 | 4 | 0 | 77.8 | 1. | 1. | |
| 1956 | Није учествовао | |||||||||
| 1955 | 2 | 7½ | 8 | 7 | 1 | 0 | 93.8 | 1. | 1. | |
СССР/Русија против остатка света
| година | табла | земља | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1970 | 1 | 1½ | 3 | 1 | 1 | 1 | 50.0 | 1. | ||
Совјетски тимски шампионат
| година | табла | тим | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1981 | 1 | RUS | 5 | 8 | 2 | 6 | 0 | 62.5 | 4. | 3. |
| 1979 | 1 | RUS | 4½ | 8 | 1 | 7 | 0 | 56.3 | 3. | |
| 1975 | 1 | RUS | 5 | 8 | 4 | 2 | 2 | 62.5 | 1. | 2. |
| 1972 | Није учествовао | |||||||||
| 1969 | Није учествовао | |||||||||
| 1967 | 1 | RUS | 5½ | 8 | 3 | 5 | 0 | 68.8 | 2. | 2. |
| 1963 | 3 | SPET* | 5½ | 8 | 4 | 3 | 1 | 68.8 | 4. | 3. |
| 1962 | 1 | SPET | 6 | 8 | 4 | 4 | 0 | 75.0 | 1. | 1. |
| 1960 | 3 | SPET | 5½ | 8 | 3 | 3 | 0 | 68.8 | 1. | 1. |
| 1959 | 1 | SPET | 6 | 8 | 4 | 4 | 0 | 75.0 | 2. | 2. |
* СПЕТ – Лењинград
Совјетски клупски куп
| година | табла | клуб | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1974 | 1 | LOKO | 4 | 9 | 1 | 6 | 2 | 44.4 | 8. | |
| 1971 | 1 | LOKO | 3½ | 4 | 3 | 1 | 0 | 87.5 | 5. | |
| 1968 | Није учествовао | |||||||||
| 1966 | 1 | LOKO | 4½ | 10 | 0 | 9 | 1 | 45.0 | 7. | |
* ЛОКО - Локомотив
- Партије Спаског (www.chessgames.com)
- Партије Спаског (www.bobby-fischer.net)
- Партије Спаског (ПГН формат)
Борис Васиљевич Спаски (ру. Бори́с Васи́льевич Спа́сский; рођен 30. јануара 1937) је совјетски-француски шаховски велемајстор. Он је десети светски шаховски шампион, који је држао титулу од краја 1969 до 1972. Један од највећих и најстаријих живих играча шаха.