Београд

 

Михаил Таљ

Михаил Таљ (лат. Mihails Tāls; ру. Михаил Нехемьевич Таль (9. новембар 1936 - 28. јун 1992) је био Совјетски и Летонски шахиста, велемајстор и осми светски шаховски шампион.

Често су га звали "Миша", деминутив од Михаил, и "чаробњак из Риге" за одважност и комбинаторни стил игре. Таљ је такође био и угледан шаховски писац, његова професионална каријера је била шаховски новинар. У спомен на Михаила Таља у Москви се сваке године од 2006. одржава меморијални турнир у његову част. Многи шаховски ауторитети сматрају да је био највећи нападач свих времена.

Младост

Таљ је рођен у Риги, Летонија, у јеврејској породици. У узрасту од осам година је научио да игра шах док је посматрао свог оца, по професији лекара, како игра шах. Убрзо после тога се учланио у Шаховски клуб Млади пионири. У почетку његова игра није била изузетна, али је напорно радио на њеном побољшању. Александар Кобленц почео је да подучава Таља 1949, после чега поправља игру, а до 1951. се квалификује за Летонско првенство. На Летонском првенству 1952. Таљ је турнир завршио испред свог тренера. Прву своју титулу је освојио на првенству Летоније 1953, и био је награђен титулом мајсторског кандидата. Он је постао совјетски мајстор 1954 поразивши Владимира Саигина у квалификационом мечу. Исте године је забележио прву победу над једним велемајстором када је Јуриј Авербах изгубио на време реми позицију. Таљ је дипломирао књижевност на Универзитету у Риги. Био је члан Даугава спортског друштва, и представља Летонију на Совјетским тимским такмичењима.

Совјетски шампион

Таљ се први пут квалификује за финални део првенста СССР-а у шаху 1956, завршивши на петом месту а следеће године побеђује и постаје најмлађи играч коме је то пошло за руком у 20-тој години. Није играо на довољно међународних турнира да би добио звање велемајстора, али је ФИДЕ одлучила на свом Конгресу 1957. да му додели титулу велемајстора због успеха на Совјетском првенству.

Три пута је наступао за СССР на Студентској олимпијади, од 1956-1958, освојио три тимске златне медаље и три златне медаље за најбољу таблу. Победио је деветнаест партија, осам ремизирао, а није изгубио ниједну, 85,2 одсто успешности.

Одбранио је Совјетску шампионску титулу 1958. у Риги, и такмичи се први пут за Светско првенство. Освојио је 1958 међузонски турниру у Порторожу, а затим је помогао да Совјетски Савез освоји своју четврту узастопну олимпијаду у Минхену.

Светски шампион

Таљ је освојио веома јак турнир у Цириху, 1959. Следећи међузонски турнир кандидата са врхунским играчима одржао се у Југославији 1959. Показао је супериорну форму победивши са скором од 20/28 поена, испред Паула Кереса са 18 ½ поена, затим Тиграна Петросјана, Василија Смислова, Бобија Фишера, Светозара Глигорића, Фридрика Олафсона, и Пал Бенка.

Године 1960, у 23. години живота, Таљ је поразио темељног и стратешки озбиљног Михаила Ботвиника у мечу за титулу светског првака, који је одржан у Москви, резултатом 12 ½ -8 ½ (шест победа, два пораза, и тринаест ремија), што га је учинило најмлађим светским шампионом (рекорд је касније оборио Гари Каспаров, који је титулу освојио са 22 године). Ботвиник, који се никада није суочио са Таљем пре меча за титулу, побеђује у реванш мечу против Таља 1961, такође у Москви, резултатом 13-8 (десет победа, пет пораза, шест ремија). У периоду између ова два меча Ботвиник је детаљно анализирао Таљев стил игре, и водио већину партија у реванш мечу споро маневрски или преводио у завршнице, избегавајући компликоване тактичке позиције у којима се Таљ одлично сналазио. Таљ је имао хроничне бубрежне проблеме што је допринело његовом поразу, а лекари у Риги су саветовали да треба да одложи меч из здравствених разлога, међутим Таљ је одлучио да игра. Његова кратка владавина је била једна од две које су прекинуле Ботвиникову дугу владавину од 1948. до 1963. (други је био Смислов, светски првак 1957-1958). Његов највећи рејтинг је био 2705, остварен 1980.

Михаил Таљ - Михаил Ботвиник

Меч за титулу светског шампиона, Москва 1960.

ПГН формат

Каснијa шаховска достигнућа

Убрзо пошто је изгубио реванш од Ботвиника, осваја 1961. у Бледу супертурнир, поен више од Фишера, постигавши 14 ½ поена (+11 -1 = 7) а играо је са играчима светске класе Тиграном Петросјаном, Кересом, Глигорићем, Ефимом Гелером, и Мигуелом Најдорфом.

Таљ је играо у шест циклуса турнира кандидата, иако никада није поново стекао право да игра за титулу. Године 1962. на турниру у Curaçao, због озбиљних здравствених проблеме, постигао је само седам поена (+3 -10 = 8). Дели прво место 1964. у Амстердаму на међузонском турниру. 1965. је изгубио финални меч против Бориса Спаског, пошто је победи Лајоша Портиша и Бента Ларсена. На међузонском турниру 1968. изгубио је полуфинални меч против Виктора Корчноја, пошто је победио Глигорића.

Светозар Глигорић - Михаил Таљ

Београд, 1968.

ПГН формат

Лоше здравље допринело је паду у игри од краја 1968. до краја 1969, али се опоравља и враћа у форму пошто му је бубрег уклоњен. Освојио је 1979. у Риги међузонски турнир и то непоражен, резултатом 14/17, али следеће године је изгубио у четвртфиналу меч од Лава Полугаевског, једног од играча који је имао позитиван скор против њега. Такође је играо на турниру меча кандидата 1985. у Монпељеу, завршивши делећи четврто и пето место са Тиманом.

Од јула 1972. до априла 1973, Таљ је играо рекордних 86 узастопних партија без пораза (47 победа и 39 ремија). Између 23. октобра 1973. и 16. октобра 1974, одиграо је 95 узастопних партија без пораза (46 победа и 49 ремија), чиме је оборен његов претходни рекорд. То су два најдужа периода без пораза једног шахисте у модерној историји шаха.

Јачина Таљеве снаге у позним годинама огледа се у његовом скору против Анатолија Карпова, који је био око 15 година млађи, на турнирским партијама: један пораз (у Бугојну, 1980) и деветнаест ремија од 20 партија колико су играли.

Један од највећих достигнућа Таља током његове касније каријере било је једно прво место заједно са Карповом (коме је био секундант на великом броју турнира и светских првенстава) 1979. у Монтреалу на "Турниру звезда" имао је резултат (+6 = 12), и био једини непоражени играч, поред Спаског, Портиша, Властимила Хорта, Роберта Хибнера, Љубомира Љубојевића, Љубомира Кавалека, Тимана и Ларсена. Таљ је играо на 21 совјетском првенству, освојио га је рекордних шест пута (1957, 1958, 1967, 1972, 1974, 1978), и тај број се може поредити једино са Ботвиниковим успесима. Такође био петоструки победник Међународног шаховског турнира у Талину, Естонија, са победама у 1971, 1973, 1977, 1981, и 1983.

Таљ је такође имао успеха у брзопотезном шаху, 1970. је освојио друго место иза Фишера, са скором 19/22, на брзопотезном турниру у Херцег Новом, Југославија, био је испред Корчноја, Петросјана и Смислова. Године 1988, у својој 51. години, освојио је друго званично Светско првенство у брзопотезном шаху (први је освојио Каспаров, претходне године у Бриселу), испред таквих играча као што су Каспаров, актуелни светски шампион, и екс-шампион Анатолиј Карпов. У финалу, победио је Рафаела Вагањана за 3 ½ - ½.

Тимска такмичења

Играјући на олимпијади, Михаил Таљ је био члан осам совјетских тимова, од којих је сваки освојио златну тимску медаљу (1958, 1960, 1962, 1966, 1972, 1974, 1980, и 1982), победио је шездесет и пет партија, ремизирао тридесет и четири , а изгубио само две партије (81,2%). Овај проценат га чини играчем са најбољим резултатом међу онима који су учествовали на најмање четири олимпијаде. Појединачно, Таљ је освојио седам олимпијских одличја, пет златних (1958, 1962, 1966, 1972, 1974), и два сребрна (1960, 1982).

Таљ је такође представљао Совјетски Савез на шест европских тимских шампионата (1957, 1961, 1970, 1973, 1977, 1980), и сваки пут у победничком тими, а добио је и три златне медаље за најбољу таблу (1957, 1970 и 1977). Постигао је 14 победа, 20 ремија, и три пораза, (64,9%). Играо је девету таблу за СССР у првом мечу против Остатка света тима у Београду 1970, постигавши скор 2 од 4. Био је на седмој табли за СССР у другом мечу против Остатка света у Лондону 1984, постигавши скор 2 од 3. СССР је победио оба пута. Био је заслужни мајстор спорта у СССР-у.

Од 1950 (када је освојио јуниорско првенство Летоније) до 1991, Таља победио или је делио прво место на 68 турнира. Током своје 41-годишње каријере играо око 2.700 турнира или мечева, постигао више од 65%.

Турнири на којима је победио или делио прво место

1950-66

Година Турнир / Првенство Меч / Тимско такмичење
1950 Рига - Летонско јуниорско првенство, 1.  
1953 Рига - 10. Летонско првенство, 1. (14,5/19)  
1955 Рига - 23. Совјетско првенство полуфинале, 1. (12,5/18)  
1956   Упсала - Светско студентско тимско првенство, табла 3 (6/7)
1957 Москва - 24. СССР првенство, 1. (14/21) Рејкјавик - Светско студентско тимско првенство, табла 1 (8,5/10)
Баден Беч - Европско тимско првенство, табла 4, 1.-2. (3/5)
1958 Рига - 25. СССР првенство, 1. (12/19)
Порторож међузонски, 1. (13,5/20)		 Варна- Светско студентско тимско првенство, табла 1 (8,5/10)
Минхен 1958. Олимпијада, табла 5 (13,5/15)
1959 Рига - Летонска олимпијада, 1. (7/7)
Циришки турнир, 1. (11,5/15)
Блед–Загреб–Београд - Меч кандидата, 1. (20/28)		  
1960   Хамбург - Меч Немачка-СССР, 1. (7,5/8)
Москва - Меч за светску титулу против Михаила Ботвиника: (+6 −2 =13)
1960/61 Стокхолмски турнир, 1. (9,5/11)  
1961 Блед турнир, 1. (14,5/19)  
1962   Варна 1962. Олимпијада, табла 6 (10/13)
1963 Мишколц турнир, 1. (12,5/15)  
1963/64 Хестингс премијер турнир, 1. (7/9)  
1964 Рејкјавик турнир, 1. (12,5/13)
Амстердам међузонски, 1.-4. (17/23)
Кислодовск турнир, 1. (7,5/10)		  
1965 Рига, Летонско првенство, 1. (10/13) Меч са Лајошем Портишом: (+4 −1 =3)
Меч са Бент Ларсеном: (+3 −2 =5)
1966 Сарајево турнир, 1.-2. (11/15)
Палма де Мајорка турнир, 1. (12/15)		 Хавана 1966. Олимпијада, табла 3 (12/13)

1967-79

Година Турнир / Првенство Меч / Тимско такмичење
1967 Харков 35. СССР првенство, = 1. (12/15)  
1968 Гори турнир, 1. (7,5/10) Београд, Меч са Светозаром Глигорићем: (+3 −1 =5)
1969/70 Тбилиси, Гоглиџе меморијални турнир, 1.-2. (10,5/15)  
1970 Поти - Грузијско отворено првенство, 1. (11/14)
Сочи - Велемајстори против младих мајстора, 1. (10,5/14)		 Капфенберг, Европски тимски шампионат, табла 6 (5/6)
1971 Талин турнир, 1.-2. (11,5/15)  
1972 Сукуми турнир, 1. (11/15)
Баку 40. СССР првенство, 1. (15/21)		 Скопље 1972. Олимпијада, табла 4 (14/16)
1973 Вајк ан Зе турнир, 1. (10,5/15)
Талин турнир, 1. (12/15)
Сочи - Чигоринов меморијал, 1. (11/15)
Дубна турнир, 1.-2. (10/15)		  
1973/74 Хестингс турнир, 1.-4. (10/15)  
1974 Лублин турнир, 1. (12,5/15)
Хале турнир, 1. (11,5/15)
Нови Сад турнир, 1. (11,5/15)
Лењинград 42. СССР првенство, = 1. (9,5/15)		 Ница 1974. Олимпијада, табла 5 (11,5/15)
Москва, СССР Клупско првенство, табла 1, 1. (6,5/9)
1977 Талин - Кересов меморијал, 1. (11,5/17)
Лењинград 60-то октобарска ревија, 1.-2. (11,5/17)
Сочи - Чигоринов меморијал, 1. (11/15)		  
1978 Тбилиси 46. СССР првенство, 1. (11/17)  
1979 Монтреал турнир, 1.-2. (12/18)
Рига међузонски, 1. (14/17)		  

1981-91

Година Турнир
1981 Талин - Кересов меморијал, 1.
Малага турнир, 1.
Рига турнир, 1. (11/15)
Порз турнир, 1.
Лвив турнир, 1.-2.
1982 Москва - Аљехинов меморијал, 1. (9/13)
Јереван турнир, 1. (10/15)
Сочи - Чигоринов меморијал, 1. (10/15)
Форцхајм турнир, 1. (9/11)
1983 Талин - Кересов меморијал, 1. (10/15)
1984 Албена турнир, 1.-2. (7/11)
1985 Јирмала турнир, 1. (9/13)
1986 Западни Берлин опен, 1.-2. (7,5/9)
Тбилиси - Гоглиџе меморијал, 1.-2. (9/13)
1987 Termas de Río Hondo (Аргентина), 1. (8/11)
Јирмала турнир, 1.-4. (7,5/13)
1988 Чикаго опен, 1.-6. (5,5/6)
2. Светско првенсто у брзопотезном шаху, Saint John: 1.
1991 Buenos Aires - Najdorf memorial, 1st-3rd (8,5/13)

Резултати са неким од најјачих велемајстора

Шаховска олимпијада

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1982 рез. 6½ 8 5 3 0 81.3
1980 3 3½ 6 2 3 1 58.3  
1978 Није учествовао
1976 Није учествовао
1974 рез. 11½ 15 8 7 0 76.7
1972 4 14 16 12 4 0 87.5
1970 Није учествовао
1968 Није учествовао
1966 3 12 13 11 2 0 92.3
1964 Није учествовао
1962 2 рез. 10 13 7 6 0 76.9
1960 1 11 15 8 6 1 73.3
1958 рез. 13½ 15 12 3 0 90.0

Европски тимски шампионат

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1980 2 2 5 0 4 1 40.0 7.
1977 4 4½ 6 3 3 0 75.0
1973 5 4 6 2 4 0 66.7
1970 7 5 6 4 2 0 83.3
1965 Није учествовао

1961 2 5½ 9 5 1 1 61.1  
1957 4 3 5 2 1 1 60.0  

Европски клупски куп

година табла земља клуб поени партије + = - %   позиција
тим инд.
1992     ПОРЗ* 1 2 0 2 0 50.0   R16  
1990 Није учествовао
1988 Није учествовао
1986     ТРУД** 5½ 9 4 3 2 61.1   RU  
1984   ТРУД 3 6 2 2 2 50.0   W  

* ПОРЗ - SG Porz, Немачка

** ТРУД, СССР

Светски студентски шампионат

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1958 1 8½ 10 7 3 0 85.0
1957 1 8½ 10 7 3 0 85.0
1956 3 6 7 5 2 0 85.7

СССР/Русија против остатка света

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1984 7 2 3 1 2 0 66.7  
1970 9 2 4 1 2 1 50.0  

Совјетски тимски шампионати

година табла земља поени партије + = - % позиција
тим инд.
1985 1 4 7 1 6 0 57.1 6.
1983 1 4½ 8 1 7 0 56.3 5.  
1981 1 7 9 5 4 0 77.8 6.
1979 1 3½ 7 1 5 1 50.0 7.  
1975 1 4 8 1 6 1 50.0 6.  
1972 1 5½ 8 4 3 1 68.8 6.
1969 Није учествовао
1967 1 6 9 3 6 0 66.7 7.  
1963 1 6 9 5 2 2 66.7 8.  
1962 1 4½ 8 1 7 0 56.3 4.  
1960 Није учествовао
1959   2½ 8 0 3 3 31.3 6.  
1958 Није учествовао
1955 2 5½ 9 2 7 0 61.1 4.
1953 2 4½ 7 3 3 1 64.3 4.

Совјетски тимски куп

година табла клуб поени партије + = - % позиција
тим инд.
1984 1 ТРУД 2 4 1 2 1 50.0 5.  
1982 Није учествовао
1980 Није учествовао
1978 Није учествовао
1976 1 ДАУГ* 3½ 6 1 5 0 58.3 8.
1974 1 ДАУГ 6½ 9 4 5 0 72.2 7.
1971 1 ДАУГ 4½ 6 3 3 0 75.0 8.
1968 1 ДАУГ 6 11 3 6 2 54.5 7.  
1966 1 ДАУГ 6 10 2 8 0 60.0 6.
1964 1 ДАУГ 4½ 6 3 3 0 75.0 6.
1961 1 ДАУГ 2 5 0 4 1 40.0 5.  
1954 1 ДАУГ 4 10 1 6 3 40.0 10.  

* ДАУГ - Даугава

Совјетски клупски куп

година табла клуб поени партије + = - % позиција

тим инд.
1990 1 РЦДЦ* 3½ 5 2 3 0 70.0 6.

* РЦДЦ - Riga Chess & Draughts Club