Петар Трифуновић

Др Петар Трифуновић рођен је у Дубровнику, Хрватска 31. августа 1910. а умро у Београду, Србија 8. децембра 1980. Био је југословенски и српски шахиста и доктор права. |
|---|
Биографија
Рођен је у Дубровнику, али је детињство и младост провео у Шибенику. Право је студирао у Загребу a доктор права постаје 1933.
Шах је упознао веома касно, са 16 година у Шибенику, сасвим случајно, а први учитељ ми је био возач, чијег се презимена увек сећао, Кунков. Тада је био ученик VI разреда гимназије. Ту је савладао прве шаховске тајне, а као млладић био је у стању да одигра прву симултанку на слепо на 17 табли. Из Шибеника се прочуо као изврсни решавач шаховских проблема у Шаховском гласнику, који је излазио у Загребу. Када је светски првак Александар Аљехин гостовао у Сплиту са групом младих шахиста из Шибеника кренуо је на симултанку. Штампа је забележила да је направио реми.
Титулу мајстора освојио је на турниру у Бања Луци 1931. На првом југословенском шампионату у шаху одржаним 1935. у Београду осваја треће место иза Пирца и Костића а на другом одржаном 1936. у Новом Саду осваја друго место иза Пирца. За време мајсторског турнира одржанога од 6. до 25. јула 1935. у Београду председник ЈШС-а С. Ћирић успева да наговори Трифуновића да дође у Србију.
Следећих година због службе у малим местима (Опленац, Бајина Башта) мало игра на турнирима, али успешно наступа на олимпијадама 1935. и 1937. године. На олимпијади која се одржавала у Варшави, од 16. до 31. августа 1935. у олимпијском тиму Југославије је био четврти играч, и од 16 партија чак 12 је одиграо на трећој табли. Био је најуспјешнији у тиму, јер је освојио 12,5 бодова из 16 партија (+10, =5, -1). Постигнутим процентом успешности (78%) је био трећи играч олимпијаде на својој табли. Међу најважнијим победама су оне над успешним Швеђанином Лундином и добро познатим Пољаком Најдорфом.
Године 1938. настањује се у Београду. Уређује часопис Шаховски преглед (излазио 1938-1940).
Шаховски успеси
Југославија је дуги низ година важила као друга шаховска нација на свету (иза СССР-а) што је и доказивала на свим такмичењима на којима је учествовала. Др Петар Трифуновић пет пута успева да тријумфује на шампионату земље и то 1945, 1946 и 1947 заједно са Глигорићем и 1952. и 1961. После II светског рата интензивније наступа на међународним турнирима. У раздобљу 1945-1965. на јаким међународним турнирима 14 пута се пласирао између 1. и 3. места. Титулу велемајстора (коју је тада било далеко теже освојити него данас) освојио је 1953. 1949. Одиграо је нерешено меч са Најдорфом (6-6). Седам пута је наступао за репрезентацију Југославије на шаховским олимпијадама и освојио неколико медаља.
Његови најбољи резултати на међународним турнирима су друго место у Прагу 1946. иза Најдорфа, Cheltenham 1951. (други иза Глигорића), Београд 1954. (трећи иза Бронштајна и Матановића, али испред Глигорића и Петросјана). У Netanya 1961. дели прво место са Матуловићем и Черниаком. У Прагу 1962. и Бевервијку 1962. је први, а у Сарајеву исте године трећи иза Глигорића и Портиша. Највећи успех било је треће место на великом турниру у Београду 1964. Играли су, између осталих: тадашњи светски првак Тигран Петросјан, будући свјетски првак Борис Спаски и учесника мечева за свјетско првенство Давид Бронштајн и Виктор Корчној. У Нордвијку 1965, осваја друго место иза Ботвиника (испред Флора, Ларсена и Донера).
Препознатљив шаховски стил
Одликовао се изразито опрезном, позиционом игром, тражећи мале предности, без већих ризика и
обавеза. Повремено је међутим заиграо и сасвим другачије; нпр. на турниру у Хавани 1963. победио је великог комбинаторика Таља, црним фигурама, играјући врло оштри Фалкбиров протугамбит (1.е4 е5 2.f4 d5!?).
Био је познати шаховски педагог и тренер, организатор (био је председник Шаховског савеза Србије), капитан екипе. Живео је у Београду више од 40 година. Постоји шаховски клуб "Др. Петар Трифуновић", игра се меморијални турнир итд. У издању Шаховског клупа "Политика" штампана је 1995. г. књига "Изабране партије велемајстора Петра Трифуновића".
Трифуновићева варијанта
у Словенској партији
Популарисао је Аљехинову одбрану потезом 5. ...Lf5, која је по њему названа Трифуновићева варијанта.
Петар Трифуновић - Мигуел Најдорф
Варшава 1935.- Затворена сицилијанска одбрана, фијанкето варијанта
Успеси на шаховским олимпијадама кроз статистику
Укупна статистика
| Године | Поени | Партије | + | = | - | % | Тим | Инд. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1935-1937, 1950-1954, 1958, 1962 | 63½ | 96 | 41 | 45 | 10 | 66,1 | 1-2-2 | 1-0-2 |
Статистика по годинама
| Год. | Табла | Поени | Партије | + | = | - | % | Тим | Инд. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1962. | 2 | 9 | 15 | 4 | 10 | 1 | 60,0 | ||
| 1958. | 4 | 7 | 11 | 5 | 4 | 2 | 63,6 | ||
| 1954. | 3 | 7 | 12 | 3 | 8 | 1 | 58,3 | ||
| 1952. | 3 | 7 | 13 | 3 | 8 | 2 | 53,8 | ||
| 1950. | 3 | 10 | 13 | 8 | 4 | 1 | 76,9 | ||
| 1937. | 2 | 11 | 16 | 8 | 6 | 2 | 68,8 | 9. | |
| 1935. | 4 | 12½ | 16 | 10 | 5 | 1 | 78,1 | 6. |
Учешће на европским тимским шампионатима
1° европски тимски шаховски шампионат
| Место | Земља | Табла | Скор | Тим |
|---|---|---|---|---|
| Беч и Баден | 2 | 3/5 |
2° европски тимски шаховски шампионат
| Место | Земља | Табла | Скор | Тим |
|---|---|---|---|---|
| Оберхаузен | 2 | 5/9 |
3° европски тимски шаховски шампионат
| Место | Земља | Табла | Скор | Тим |
|---|---|---|---|---|
| Хамбург | 6 | 3½/7 |
Незваничне шаховске олимпијаде
| година | табла | земља | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1936 | 2 | 11 | 17 | 8 | 6 | 3 | 64.7 | 4. | ||
Шаховска Балканијада
| година | табла | земља | поени | партије | + | = | - | % | позиција | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| тим | инд. | |||||||||
| 1947 | 1 | 1 | 3 | 0 | 2 | 1 | 33.3 | |||
| 1946 | 1 | 1½ | 3 | 1 | 1 | 1 | 50.0 | |||
Аутор неколико шаховских књига
- Кодекс шаховских отварања у две књиге (коаутор са Пољаковом)
- Приручник теорије отварања, доживео више издања
- Fišer ante portas (коаутор са Димитријем Бјелицом)
- Књига о путу Роберта Фишера до наслова изазивача светског првака
- За шаховску круну. Спаски-Фишер (1972)
- Књига о шаховском "мечу века" између Бориса Спаског и Роберта Фишера
- Изабране партије (www.chessgames.com)
