Београд

 

Милан Видмар

Милан Видмар је рођен 22. јуна 1885. у Лајбаху (Љубљана), Аустро-Угарска (Југославија, данас Словенија). У то време Лајбах је био главни град аустријске покрајине Крејн. Био је електро инжењер (специјалиста за енергетске трансформаторе и пренос електричне енергије), шахиста, шаховски теоретичар, филозоф и писац.
Његов отац и деда су се такође звали Милан Видмар.
Преминуо је у Љубљани 9. октобра 1962. у 77 години.

Биографија

1895. родио се његов брат Јосип (1895-1992). Постаје политичар, књижевни критичар, есеиста и преводилац. Пре Другог светског рата био је директор словеначког Народног позоришта. Од 1943. до 1944. био је председник Југословенског ослободилачког фронта. Од 1944. до 1953. био је председник Председништва Југославије (Словенија).

Рођен је у породици средње класе у Љубљани. Године 1902, почео је да студира машинство у Бечу. Дипломира 1907. на Универзитету у Бечу и као машински инжењер започиње израду своје докторске тезе. Добија посао као инжењер у фабрици Елин поред Граца.

16. децембра 1909. родио му се син Милан Видмар, јуниор. Био је инжењер електротехнике и интернационални мајстор.

Докторску диплому инжењера електротехнике је добио 1911. на Техничком факултету у Бечу. Захваљујући Мароцију добио је нови инжењерски посао на електро-инжењерским постројењима у Будимпешти, у власништву Ота Блатија.

1913. напушта Будимпешту и враћа се у Љубљану, где налази посао у једној малој фабрици.

Први светски рат га је затекао у Аустрији где је радио у фабрици Елин, близу Граца.

1919. добија академску титулу доцента и почиње да предаје на Политехници у Бечу. Када се формирала независна Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, враћа се у Љубљану и постаје директор великих електро постројења.

Када је основан Универзитет у Љубљани, почиње да предаје.

Од 1928. до 1929. био је 10. ректор Универзитета у Љубљани.

Током Другог светског рата, после инвазије Нациста и италијанских фашиста није имао проблема у свом раду јер су га поштовали због његових врхунских достигнућа у инжењерском раду и шаху.

Посветио се струци, постао је декан на Универзитету у Љубљани. Ботвиник је једном изјавио да би мењао све своје шаховско знање за пола Видмаровог знања у инжењерству.

1948. је основао Национални електротехнички институт у Југославији. Данас он носи његово име (Електропривредни институт Милан Видмар (ЕИМВ)).

Био је професор на Универзитету у Љубљани, члан Словеначке академије наука и уметности (САЗУ), као и оснивач Факултета електротехнике. Постао је консултант великих произвођача електричне опреме у неколико европских земаља.

Два пута се женио и са обе жене је имао деце.

Преминуо је у Љубљани 9. октобра 1962. у 77 години.

Шаховска биографија

Шах је учио од 1900, од своје 15-те године, од оца. Први озбиљнији шаховски противник му је био школски друг Франо Пољанец. Видмар тада упознаје и правог шаховског мајстора, Хебрика Фајфера, који је живео у Љубљани.

  • 1901. Видмар постаје аматерски шахиста што остаје до краја живота.
  • 1902. игра меч са Пољанецом и губи скором од 2 победе и пет пораза уз 1 реми.

Док је студирао (1902-1907), искористио је прилику да игра на неколико шаховских турнира.

Током боравка у Бечу, Видмар се свакодневно састајао са Ретијем, Спилманом, Тартаковером и Перлисом у Бечком шаховском клубу или у кафеу Централ, два блока даље. Повремено су им се прикључивали и Шлехтер, Марко, Хајнрих Волф, Албин, професор Бергер из Граца, и Макс Вајс (ко-победник у Њујорку 1889). Мароци из Будимпеште и Дурас из Прага су се понекад појавиљивали. Барон Алберт фон Ротшилд ће повремено спонзорисати Видмарово учешће на шаховским турнирима.

  • У јесен 1902. Видмару је препоручено да се такмичи на првенству Бечког шаховског клуба. Да би учествовао морао је да плати чланарину од 40 круна. Видмар је добио зајам од својих факултетских колега који би вратио после победе. Турнир је трајао неколико месеци. Видмар је завршио на 6. месту и био у стању да врати позајмљени новац.
  • Дели 4-5 место на аматерском турниру организованом у Бечком шаховском клубу, 1903.
  • Године 1904. са 19 година, дели прво место са Аугустином Нојманом на 14. шампионату Немачке шаховске федерације у Кобургу. Изгубио је плеј-оф меч са Нојманом, ремизиравши три партије уз једну изубљену.
  • Године 1904-05, је заузео последње место на турниру „Каљев гамбит“ у Бечу (победио је Шлехтер).
  • Дели 3-4 место на турниру у Бармену, 1905, иза Дураса и Рубибштајна .
  • Дели 7-9 места у Бечу 1905. на Аустро-Угарском првенству (побеђује Шлехтер).
  • 1906. његов шаховски учитељ Тараш га охрабрује да игра у Нирнбергу. То је био први Видмаром међународни турнир.
  • Побеђује Тартаковера у међусобном мечу 1906. године (+4 =3 -2).
  • 1907. дели 3-5 места у Бечу на првом Требић меморијалу, испред Мисеса и Дураса.
  • Заузима 5. место у Карлсбаду (Карлове вари) 1907. (побеђује Рубинштајн)
  • Трећи је у Прагу 1908. (иза Шлехтера и Дураса) а испред Рубинштајна, Тајхмана и Мароција.
  • На Чигориновом меморијалу у Санкт Петерсбургу, 1909. заузима 15-16 место. Прво место су делили Ласкер и Рубинштајн.
  • Своју прву значајну победу остварује у Гетеборгу, Шведска 1909. (6 победа и један пораз уз два ремија)на нордијском шаховском првенству.

1910. није учествовао на шаховском турнирима.

  • У Сан Себастијану, Шпанија 1911. дели друго место са Акибом Рубинштајном, пола поена иза Капабланке а испред Шлехтера и Тараша. Мало је требало да Видмар не учествује на овом турниру. У последњем тренутку је прибавио 200 круна и кренуо за Шпанију. У то време се по Европи путовало без пасоша, осим за Русију.
  • 1911. заузима 9-7 место у Карлсбаду. Учествовало је 25 шахиста.

Од 1910. до 1935. био је међу 10 најбољих светских шахиста.

  • На првенству Мађарском, 1912. осваја прво место са поеном више од другопласираног Мароција.
  • 1913. пласира се од 8-9 места на турниру у Будимпешти (побеђује Спилман)
  • 1914. био је 2. иза Аљехина у Манхајму (19. првенство Немачке) када се турнир прекинуо у једанаестом колу (17 предвиђених кола) због почетка Првог светског рата. До тада Видмар је био непоражен и имао скор од 6 победа и 5 ремија и 8,5 поена, Аљехин је водио са 9,5 поена.
  • На осмом Требић меморијалу 1917-18 осваја прво место испред Тартаковера и Шлехтера (+5 =6 -1).
  • 1918. Видмар је играо неколико партија са Семјуелом Решевским који је живео у Пољској.
  • У Берлину априла 1918. побеђује испред Шлехтера и Рубинштајна (+3 =3).
  • 1918. заузима друго место у Кашауу (Кошице), иза Ретија.
  • Побеђује Тартаковера 1918. у међусобном мечу (+2 =4 -0).

Рубинштајн - Видмар

Берлин, 1918.

ПГН фајл

 

1921. изабран је за председника Југословенске шаховске федерације.

Такмичио се на Шаховским олимпијадама за репрезентацију Југославије 1931. (Праг) и 1935. (Варшава) Играо је на првој табли 1931, када је Југославија била четврта.

  • 1932. је делио прво место са Флором у месту Bad Sliac (+6 =7) испред Богољубова.
  • 1935. заузима 8. место у Будипешти.
  • У Нојнхајму 1936. заузима 8. место.
  • Видмар заузима 9. место у Нотингену 1936.
  • 1936. побеђује Решевског у Маршаловом шаховском клубу, али то није био званични меч, већ 6 партија по убрзаном темпу (+3 =1 -2).
  • У Хејстингсу 1936/37 дели 4-5 место.
  • 1936-37 побеђује на јаком турниру у дописном шаху. Играо је дописни шај јер је имао велику телесну тежину и био је страствени пушач.
  • Дели 5-7 место у Љубљани 1938.
  • Дели 3-6 места у Штудгарту 1939.
  • У Аграму је први 1939.
  • 1939. био је првак Југославије у шаху. Ово је било најјаче првенство Југославије до тада.
  • 1940. у Будимпешти је други.
  • 1945. у Љубљани дели 2. место са својим сином.
  • Играо је у Гронингену 1946, у својој 61 години, али не најбоље. Заузео је 17. место са 6,5 освојених поена.

Капабланка је рекао: "Срећан сам да је Видмар разапет између инжењерства и шаха, иначе моја титула би била озбиљно угрожена.”

  • Постао је главни судија у Хагу / Москва 1948. у мечу за светског шампиона.
  • 1950. добија титулу велемајстора. Био је први Југословенски велемајстор. Исте године његов син, Милан Видмар јуниор постаје интернационални мајстор.
  • На Бледу 1950. дели 9-13 места.
  • 1950. његов син игра на олипијади а Милан Видмар има улогу судије.
  • 1951. добио је титулу међународног судије.
  • У 67 години живота први је у месту Basle 1952. године.
  • Последњи пут се појавио на међународном турниру у Опатији, 1953. Заузео је последње место.
  • 1961. у 76 години био је главни судија на Бледу.

Шаховски савез Словеније организује међународни турнир под назовом Меморијал Милана Видмара. Први је био одржан у Љубљани 1969.

Написао је...

...35 стручних књига из области електротехнике и машинства и неколико шаховских књига. Дуги низ година је био шаховски уредник Југословенских новина "Јутро".

  • 1912. објављује своју једину турнирску шаховску књигу "Карлсбад 1911."
  • 1934. објављује књигу "Шах"
  • 1946. објављује књигу "Разговор са почетником"
  • У 1951. је написао своју аутобиографију "Pol Stoletja Ob Sahovnici" (Пола века за шаховском таблом)
  • Године 1961. пише "Goldene Scachzeiten", књигу шаховских успомена.

Учешће на шаховској олимпијади кроз статистику

Укупни учинак

Године Поени Партије + = - % Tим Инд.
1931, 1935. 17 30 9 16 5 56.7 0 - 0 - 0 0 - 0 - 0

Статистика по годинама

Године Табла Поена Партија + = - % Тим Инд.
1935. 1 8½ 14 4 9 1 60.7 6. 7.
1931. 1 8½ 16 5 7 4 53.1 4. 10.