Тома Ракијаш

Тома Ракијаш (1955 - 2008) је био професионални рок музичар (гитариста група „Зона Б“ и „Балкански троугао“), новинар и сатиричар, дугогодишњи сарадник Радио Београда. Компоновао је углавном блуз песме а између 1991. и 1996. је снимио пет албума. Такође је писао сатиричне приче, скечеве, радио игре и афоризме који су заступљени у бројним антологијама.

Биографија

Тома Ракијаш је рођен 12. децембра 1955. године у Београду.

1980-тих година у часопису „Сабор“ је водио и уређивао самосталну сатиричну рубрику под називом „Саборизми“.[1] Током 1990-тих предводи рок групе „Deaf Note“ и „Балкански Троугао“. Био је стални сарадник сатиричних часописа „Етна“, „Носорог“ и „Сатир“.[2] Живео је и радио у Београду.

Тома је свирао гитару и професионално се бавио музиком. Држао је музички студио "Лес Паул" на Канаревом брду, кроз који је прошло небројено младих бендова.

Након дуге и тешке болести, преминуо је 7. октобра 2008. у 53. години живота.

Албуми

„Зона Б“ (1991)
„Бестселлер“ (1991)
„Juke-box“ (1993) * „Балкански троугао“ (1996)
„Ја, Ти, Он“ (1996)

Књиге

Афоризми „Народ још јечи“ (2003)
Афоризми „ЕЗззззз Србијо“ (2006)
Сатиричне приче "Удар цивилизације" (2008)

Награде

Друга трећа награда Радио Београда за хумористичко-сатиричну кратку форму (1987)
Трећа награда Радио Београда за хумористичко-сатиричну кратку форму (1988)
Прва награда за афоризме Сатиричне Позорнице Жикишон (2007)

Изабрани афоризми

Ако све ставимо под лупу, јасно се види да смо постигли огромне резултате у развитку друштва.

Овако олакшан, народ још дуго може да вас носи.

Од култа личности стигли смо до култа безличности.

Народ се дигао, досадило му је да му стално спуштају.

Млади су одшкринули врата, али старијима смета промаја.

Да бисмо видели колико је светао његов лик, одвео нас је у мрак.

Од свих освајача, само освајачи жена губе слободу.

Више ме није страх шта ће донети сутра, већ шта ће нам однети.

Да би ушао на мала врата, човек мора много да се сагне.

Разлика између привреде и политике је у томе што у привреди обрађујемо сировине, а у политици обрађују нас.

Какав је то грађански рат кад су га закувале сељачине?!

Узалуд стежемо каиш, цене ударају испод појаса.

Крупан новац лако упада у очи, али само ситан изазива сузе у очима.

Против вође свако може да каже шта хоће, он никога не слуша.

Народ је просто гутао његове речи и покварио пробаву.

Од када краља нема, дворске будале прешле на друге одговорне послове.

Како да изађемо из овог мрака када се ништа не види?!

Афоризми објављени у књизи "Народ још јечи".

Југославија је настала на заседању, а отцепљене државе у заседама.

Пошто смо под Турцима издржали 500 година, међународна заједница очекује да се овде неће дуже задржавати.

Могли бисмо да хранимо пола Европе, али Срби ниједну ствар не раде половично.

Ући ћемо у НАТО кроз његову позадину.

Надам се да Турци неће ићи у Европу утабаним стазама.

Наш пут трасирају странци - добили смо нову странпутицу.

Ако уђемо у НАТО, наши војници ће моћи слободно да се крећу преко наше територије.

И народ се навукао на иглу, крпи крај са крајем.

Покренули би они земљу, али се плаше земљотреса.

Непријатељ је у рату показао своју немоћ, уопште није успео да нас стигне.

Добро је што су наше паре однели у иностранство, у оној кризи народ би све потрошио.

Изгледа да је непријатељ обезглављен, примећујемо само покрет трупа.

Па шта ако Срби извозе памет! Тако ћемо свет научити памети.

Јесте, то је био братоубилачки рат, али није било дана да им нисмо споменули и осталу фамилију.

Таман смо се спремали да се поубијамо, кад су нас спречили бомбардовањем.

Афоризми објављени у књизи "ЕЗззззз Србијо"