Француска одбрана
C00-C19
1.е4 е6 
Отварање је добило назив по француским шахистима који су га играли у XIX веку а после дописног меча између Лондона и Париза, одиграног 1834. године. Своју популарност је стекло у другој половини XIX и почетком XX века када су прве анализе објавили Јаниш, Штајниц, Тараш, Нимцович, Рубинштајн, а касније и Аљехин. Такође су цењене и идеје Ботвиника, Петросјана Болеславског, Раузера, Евеа, Улмана и Вагањана.
Француску одбрану карактерише пешачка структура белог (пешачки клин) што му омогућава активну игру по дамином крилу. Црни се спрема за контранапад ц7-ц5 (или ф7-ф6). Основни проблем црног је стешњеност позиције на дамином крилу.
I СИСТЕМИ С ПОТЕЗОМ 3.Сц3
А. Класична варијанта
1.е4 е6 2.д4 д5 3.Сц3 Сф6. Бели има два наставка: 4.Лг5 као подршка центру или 4.е5 после чега партија добија затворени карактер.
После 4.Лг5 разликујемо следеће варијанте:
1) Рубинштајнова варијанта: 4....де
Осим спокојног развоја 5.С:е4 Ле7 6.Л:ф6 Л:ф6 црни може играти и 6....гф!? што води сложеној игри.
6....гф!? 
Варијанта 3....де 4.С:е4 Сд7 5.Сф3 Сгф6 6.С:ф6 С:ф6 такође има назив Рубинштајна, чиме бели добија активну игру својих фигура: 7.Лд3, Лг5 или Се5 (Капабланка).
2) Класична одбрана: 4.Лг5 Ле7 5.е5 Сфд7.
Бели захвата центар и мења црнопољне ловце 6.Л:е7 Д:е7 и учвршћује центар са 7.ф4. Црни се спрема да организује против напад у циљу разбијања центра са ц5 и ф6 како би активирао своје фигуре.
7....0-0 8.Сф3 ц5 9.Лд3 ф5 10.еф Т:ф6 11.Дд2 Сц6 12.дц С:ц5 13.0-0 С:д3 14.цд Лд7 15.Тае1
3) Штајницов систем: 3.Сц3 Сф6 4.е5 Сфд7.
Бели темпом захвата пространство у центру.
5.ф4 6.Сф3 Сц6 7.Ле3 (Болеславски) Дб6 8.Са4 Да5+ 9.ц3 цд 10.б4 - сложена игра са подједнаким шансама.
Б. Нимцовичев систем: 3.Сц3 Лб4.
Идеја система је - напад на дамином крилу нападом на коња на ц3 и даље преко ц5 и Да5 или Дц7, користећи неповезаност белих фигура на крилима. Насупрот томе, бели има тенденцију да се развијепо краљевом крилу. Бели игра 4.е5после чега црни може да поткопа положај белог центра преко 4....ц5 5.а3 Л:ц3+ (интересантно је и 5....Ла5!?; у корист белог 5....цд 6.аб дц 7.Сф3! или Дг4! са јаким притиско на црног)
Сада постоје три могућа наставка за белог: мирна позиција са 7.а4 или Кф3 и оштра са Дг4!?
1) 7.а4
7....Да5 8Лд2 (Дд2) Сц6 9.Сф3 Сд7 10.Ле2 ц4 (ф6!?) 11.Сг5! х6 12.Сх3 0-0-0 13.Сф4 С:б8 14.0-0 Сц8 15 Сх5 (Кавалек-Улман, Манила, 1976)
2) 7.Сф3
7....Да5 8.Лд2 Сбц6 9.Ле2 Лд7 10.0-0 ц4 11.Се1 0-0-0 12.ф4 б5 13г3 С:б8 14.Сг2 Сц8 15.г4 (Љубојевић-Хорт, Скара, 1980)
3) 7.Дг4!
7....Дц7 8.Д:г7 Лг8 9.Д:х7 цд 10.Се2 Сбц6 11.ф4 Лд7 12.Дд3 дц са подједнаким шансама.
Варијанта Богољубова
1.е4 е6 2.д4 д5 3.Сц3 Лб4 4.е5 ц5 5.Лд2
Бели не жели да поквари пешачки ланац, задржавајући могућност притиска на црна поља. Црни има неколико. начина за угодну игру, нпр.
5...Се7 6.а3 Л:ц3 7.Л:ц3 цд 8.Д:д4 Сф5 или
5...Сц6 6.Сб5 Л:д2+ 7.Д:д2 С:д4 8. С:д4 цд 9.Сф3 Сге7 10.Д:д4 0-0
Ређи наставци:
а) 3.Сц3 Ле7!? у духу Нимцовича.
Варијанта која је била популарна 1950-60:
1.е4 е6 2.д4 д5 3.Сц3 Сц6 4.Сф3 Сф6 5.ед ед 6.Лб5 Лг4 7.х3 Л:ф3 8.Д:ф3 Ле7 9.Лг5 (Фишер-Петросјан, Буенос Аирес 1971.)
б) 3.Сц3 Ле7!? (Романишин)
II ТАРАШЕВ СИСТЕМ 3.Сд2
Разрадили су је совјетски шаховски теоретичари и нашли оригиналне путеве напада и одбране. Омогућава белом спокојну маневарску игру.
Основне варијанте:
А. 3...ц5
Бели могу одмах да да изврше притисак у центру 4.ед или подршка са 4.Сгф3.
а) 4.ед ед 5.Сгф3.
Заслужује пажњу и следећа варијанта:
5.Лб5+ Лд7 6.Де2+ Ле7 7.дц Сф6 8.Сб3 0-0 9.Ле3 Тфе8 10.Сф3 а6 11.Лд3 Ла4!? 12.Сфд4 Сбд7 13.0-0-0!? ствара се основа за сложену стратешку игру.
После 5.Сгф3 црни може играти 5...Сц6, а6, Сф6 или ц4, нпр. 5...Сц6 6.Лб5 Лд6 7.0-0 Сге7 8.дц Л:ц5 9.Сб3 Лд6.
б) 4.Сгф3
Игра се своди на неколико варијанти, нпр. 4...Сц6 5Лб5 цд 6.С:д4 Лд7 7.С:ц6 бц 8.Лд3 Дц7 9.Де2 Се7.
Б. 3.Сд2 Сф6 4.е5 Сфд7
Настаје сложена позиција са подједнаким шансама. Основна варијанта.
5.Лд3 ц5 6.ц3 Сц6 7.Се2 цд 8.цд Дб6 9.Сф3 ф6 10.еф С:ф6 11.0-0 Лд6 12.Сц3 0-0 13.Ле3 Лд7 14.а3, позиција има двосекли карактер.
5.ф4 ц5 6.ц3 Сц6 7.С2ф3 Да5 8.Ле3 б5 9.а3 ц4 10.г4, бели врши притисак на краљевом крилу док црни тражи контраигру на дамином крилу.
В. 3.Сд2 Сц6.
Овај наставак је био популара 1940-тих година. Црни покушава да затвори центар, идејом контранапада на тачку е5 преко ф6.
4.Сгф3 Сф6 5.е5 Сд7 6.Сб3 Ле7 7.Лб5 Сцб8 8.0-0 б6 9.Де2
4.Сгф3 Сф6 5.е5 Сд7 6.Сб3 а5!? 7.а4 Ле7 8.Лб5 Сцб8 9.х4 б6 10.Лг5,
са притиском белих фигура.
Паулсенов систем 3.е5
Ову варијанту је често примењивао Нимцович. Основни наставак црних је 3...ц5 после чега могу настати следеће варијанте:
4.ц3 Сц6 5.Сф3 Дб6 6.а3, бели намерава да заузме пространство на дамином крилу (б4), у исто време јача тачку д4. Црни теже да изједначе игру:
а) 6...ц4 7.г3 ф6 8.еф С:ф6 9Лг2 Лд6 10.0-0 0-0 11.Сбд2 е5! 12.де Л:е5 13.С:е5 С:е5;
б) 6...а5 7.Лд3 Лд7 8.Лц2 Сге7 9.0-0 цд 10.цд Сф5 11.Л:ф5 еф 12.Сц3 Ле6 итд.
Варијанта измене 3.ед ед
4.Лд3 Лд6 5.Сф3 Сф6 6.0-0 0-0 7.Лг5 Лг4 8.Сбд2 Сбд7 9ц3 ц6, води мирној игри.
Чигоринов систем 2.Де2
Основна идеја је да не допусти црном да игра д5.
2...ц5 3.ф4 Сц6 4.Сф3 Сге7 5.г3 д5 6.д3 б6 7.Лг2 Ла6
води ка сложеној игри са подједнаким шансама
