Каро-Кан
B10-B19
Почетна позиција КАРО - КАНА:
Одбрана Каро-Кан је шаховско отварање, које почиње потезима:
1. е2-е4 ц7-ц6 2. д2-д4 д7-д5.
Назив је добило по презименима двојице мајстора који су заслужни за његову полуларност и примену на такмичењима. Почео је да га примењује бечки мајстор Маријус Кан 1880. године, док је берлински мајстор Хорацио Каро, дао исцрпну анализу. Др Макс Еве је сматрао да Кан има више заслуга за ово отварање и да би га требало звати Кан-Каро. Интересантно је да су се на Шаховској олимпијади 1968. у Лугану састала двојица шахиста са презименима Каро и Кан. Каро је био из Венецуеле, а Кан из Монака.
Каро-Кан је омиљена одбрана шахиста позиционог стила, који воле чврст положај на табли са много фигура, а уз све то је решен проблем развоја црног ловца ц8. Велики познавалац овог отварања био је кубански велемајстор и светски првак Хосе Раул Капабланка.
У мечевима за светско првенство са Смисловом и Таљем др Михаил Ботвиник успешно је примењивао ову одбрану.
Радови совјетских шаховских теоретичара тридесетих година прошлог века обогатили су Каро-Кан новим идејама и оригиналним стратегијским шемама, које су омогућиле у одређеним варијантама иницијативу белом (напад Панова) и активну заштиту црном.
Анатолиј Карпов је велики познавалац одбране Каро-Кан. Са њом је остварио велики број победа. Већ много година та одбрана улази у његов почетни репертоар за црног, јављајући се основним и успешним оружјем у одговор на 1. e2-e4.
Од српских велемајстора Каро Кан је као црни успешно примењивао низ година др Петар Трифуновић.
Иако се ова одбрана ужива глас помало пасивне, али солидне и чврсте одбране, са успехом су је примењивали играчи, који су само случајно могли да изгубе Капабланка, Ботвиник, Смислов, Петросјан и Карпов.