Шкотска партија

C45

1.e4 e5 2.Сф3 Сц6 3.д4 ед 4.С:д4.

Назив је добила после меча у дописном шаху 1824. између Единбурга и Лондона. Била је веома популарна у 19. веку, али почетком 20. века најјачи шахисти тог доба почели су да је избегавају зато што напушта тензију у центру доста рано и дозвољава црном да лако изједначи игру.

Анализа овог популарног отварања је први пут публиковао Е. Шмид у часопису Deutsche Schachzeitung (1889), а систематичнијуанализу је дао В. Штајниц у књизи The Modern Chess Instructor (1889). Допринос шаховској теорији за ово отварање дали су и Стаунтон, Паулсен, Цукерторт, Ланге, Мизес. Својим идејама отварање су касније обогатили и Тартаковер, Ларсен, Хорт. У последње време употребљавали су је Каспаров и Тиман, као оружје изненађења.

Основне варијанте:

А.

4...Сф6 5.Сц3 Лб4 6.С:ц6 бц 7.Лд3 д5 8.ед цд 9.0-0 0-0 10.Лг5 Ле6

(није лоше ни 10...ц6 11.Дф3 Ле7 12.Тае1 х6 13.Л:х6 гх 14.Де3 д4 15.Д:х6 Дд6 - Ласкер-Аљехин, и бели има форсирани вечити шах).

Интересантна је и идеја Глигорића - 11...Лд6?! 12.Л:ф6 Д:ф6 13.Д:ф6 гф 14.Се2 ц5=;

11.Дф3 Ле7 12.Тае1 Тб8 13.Сд1 ц5 14.Лф5 Л:ф5 Д:ф5 Лб6=

Б.

5.С:ц6 бц 6.е5 Де7

(6... Сд5 7.Лд3 Дх4?! 8.0-0 Лц5 9.Сд2 0-0 10. Се4 Ле7 11Те1 д6 12.ц4 Сб4 13.Сф6+! Л:ф6 14.Те4; 6... Се4 7.Дф3 Дх4 8.г3 Сг5 9.Де2 Де4 10.Л:г5! Д:х1 11.Сц3) 7.Де2 Сд5 8.ц4 Ла6 9.Сд2 Сб4! 10.Сф3 ц5 11.а3 Сц6 = Заслужује пажњу и 9... ф6?!; интересантна варијанта је 9.б3 г6! 10.Лб2 Лг7 11.Сд2 Сб4! 12.Сф3 ц5 =

В.

4... Лц5 5.Сб3

[5.Ле3 Дф6 6.ц3 (Сб5 Л:е3 7.фе Дх4+ 8.г3 Д:е4 9.С:ц7+ Кд8 10.С:а8 Д:х1=) 6... Сге7 7.г3 д5 8.Лг2 де 9.Сб5 Л:е310.С:ц7 Кф8 11.0-0 Тб8 12.фе Де5=; 5.Сф5?! Дф6 6.Сц3 Сге7 7.Се3 0-0 8.г3 Се5 9.ф4 С5г6 10.Лг2 ц6 11.0-0 д5 12.Кх1 Л:е3 13Л:е3 де 14.Дц1 Лф5=, Љубојевић-Карпов, Монтреал, 1979)]

5... Lb6 6.a4:

a) 6... Дф6 7.Де5 а6 (може и 7... Сге7 8.а5 Сд4!=) 8.а5 Ла7 9. Сц3 Сге7 10.Ле3 Л:е3 11.Д:е3 д6 12.0-0-0 0-0 13.Ле2 Ле6 14.Сд5 Л:д5 15.ед Се5 16.ф4 С5г6 17.г3 Тфе8= (Љубојевић-Карпов, Бугојно,1980.)

б) 6... а5 7.Сц3 д6 8.Сд5 Ла7 9.Лб5 Лд7 10.0-0 Се5 11.Л:д7 Д:д7 12.Ле3= (Летелие-Бронштајн, Мар дел Плата, 1960.)