Београд

 

Теорија шаховских отварања

Аутор

Зоран Даниловић, рођен 29. августа 1952. у Београду. Члан Ш.К. "БАСК" од 1970. отишао у Канаду 1988. као М.К.
У Канади постаје велемајстор дописног шаха и тренутно игра за дописни шах клуб "БАСК".

 

Историјат шаха

Не постоје поуздани подаци о његовом постанку. Највероватније је да се појавио пре више од 2.000 година.Приликом археолошких ископавања у Узбекистану нађене су две фигурице од слоноваче које припадају периоду владавине цара Хувишке (II век). Стручњаци сматрају да су то шаховске фигурице. У V веку настала је у Индији посебна врста војне игре на дрвеној плочи - "чатуранга", што значи четверодеони.Постоји велика вероватноћа да су Срби измислили шах-чатурангу, јер су у то време и они живели на тлу Индије. То показују имена места у Индији која имају српски корен.Та српска географска имена у Индији су следећа: Срба, Сорбана, Чарнигор, Белоспор, Ковиље, Житомир, Мала Бара, Бела Зора, Град, Кос, Царева, Прамен, Млава, Дрвар, Борац, Брдван, Загоре, Сивоње, Сеја, Бара, Мокран, Равнагора, Борје, Даљ, Сирбаћа, Дуб, Шаран, Тимок, Сарбату, Сербистан, Морава, Драва, Драги, Гора, Котор, Рана, Сарб, Србаљ и много других сличних имена чисто српског порекла.

Чатуранга је као далеки предак данашњег шаха била игра која је одражавала састав и поредак тадашње индијске војске, коју су сачињавала 4 рода: пешадија, коњица, слонови и борна кола,а у средини су се налазили раџа (краљ) и његов саветник мантрин (данашња краљица или дама). Кретање фигура одређивало се бацањем коцке. Игру су у VI веку прихватили Персијанци (чатранг), у ствари Срби који су ту живели и у језику парском (сад персиском) и сад има огроман број српских речи, што се може видети у сваком речнику (прва реч означује персиски, а друга српски назив): бог-бог, земо-земља, земјена-земљана, зима-зима, жена-жена, береза-бреза, мисљ-мисао, зарја-зора, медо-мед, нац-ноћ, ђавам-дајемо, паурви-први, два-два, три-три, четвере-четири, а од њих у VII веку Арапи су освајањем Ирана преузели и током наредна два века била је веома популарна у арапским земљама. Одржавани су мечеви између најбољих играча, проучена су могућа отварања (табије) и састављени су први проблеми отварања (мансубе). Калиф Харун-ал Рашид је послао крајем VIII века француском владару Карлу Великом на поклон шах од слонове кости. У IX веку Арапи су је под именом „шатранџ“ пренели у Шпанију,Шатранџ петставља виши облик чатуранге.Исход борбе више не одређује случај (бацање коцкице) већ логика и сналажљивост играча. Игра добија велику популарност и шири се по европским земљама све до Исланда. Француски краљ Луј IX је 1254. године издао специјални едикт који је забрањивао играње шаха. У Европи је шах усавршен увођењем рокаде и повећењем дејства краљице и ловца (код Арапа је краљица могла ићи само по једно поље у косом смеру, а ловац је могао да скаче косо на свако треће поље: пошто је тешко било извести мат, постојала су два начина да се победи - усамљивањем противничког краља и патом, који се рачунао као победа за патирану страну). Са реформом су укинута ова два начина победе. Усавршавањем од древне чатуранге игра је попримала данашњи облик. И настала је у XV веку када се 1497 појавило прво штампано дело о шаху које је написао шпански шахист Лусена. Његово дело су наставили у XVI и XVII веку шпанац Ruy Lopez и италијани Polerio и Greco, све док у XVIII веку француски шаховски мајстор Philidor делом Analyse dеs echecs (Анализа шаховске игре) није поставио темеље савременој шаховској теорији.

Увод у шах

Основна позиција

Игра се на квадратној плочи подељеној на 8 колона и 8 редова, која има 64 поља наизменично црне и беле боје. Сваки играч почиње игру са 16 фигура. Фигуре су: краљ, краљица, топ (2 комада), скакач/коњ (2 комада), ловац (2 комада), пешак/пион (8 комада). Један играч игра белим, а други црним фигурама, наизменично померајући своје фигуре, при чему бели има предност првог потеза. Циљ игре је довести противника у шах-мат (шах-мат значи мртав краљ) ситуацију. Шах-мат је ситуација када је краљ нападнут и не постоји начин да се заштити од напада или да се помери на ненападнуто поље. У случају шах-мата (краће мат), партија се завршава, а победник је играч који је матирао супарника. Осим мата, кад је победник познат, партија може да резултира и ремијем или пат позицијом - тада је резултат нерешен.

Пат је ситуација када је један од играча на потезу, али не може да помери ни једну своју фигуру. Реми је ситуација када ниједан играч не може дати мат другом играчу, углавном услед недостатка фигура или када оба играча процене да не могу надиграти свог противника, тада договорно закључују реми, и то се записује 1/2:1/2, тј. поен се дели.

Некада је постојало правило да се у случају пата или ремија рачуна да су оба играча изгубила, или се играло све док неко не би победио, међутим пошто је то могло драстично да се одужи, да би убрзали одигравање турнира, FIDE је донела данашње правило о подели поена.

 

Шаховска нотација

Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.

Праћење потеза које је обавезно приликом свих такмичења.

Постоје неколико врста нотација: алгебарска, описна (примењује се код англосаксонских земаља), Форсајтова, Удеманов кодекс итд.

У алгебарској нотацији, која се највише користи, прво се бележи знак фигуре и поље са којег се полази (краљ — К, дама — Д, топ — Т, ловац — Л, скакач — С, док се пешак не обележава почетним знаком фигуре); а потом се дода цртица и линија (од а до х) и ред (од 1 до 8) поља на које фигура ступа. Ако потез садржи узимање противничке фигуре, онда уместо цртице стављају се две тачке. Ако се потезом даје „шах“, онда се ставља на крају знак +. Мала рокада се означава овако: 0-0. Велика рокада се означава овако. 0-0-0. Кад се покреће пешак, напред се не ставља његов знак.

Као чест пример употребе нотације узима се кратка партија с темом Легаловог мата:

1. е2-е4 е7-е5 2. Лф1-ц4 д7-д6 3. Сг1-ф3 х7-х6 4. Сб1-ц3 Лц8-г4? (знаком питања се означава слаб потез, а узвичником одличан) 5. Сф3:е5! Лг4:д1? 6. Лц4:ф7+ Ке8-е7 7. Сц3-д5 мат.

Постоји и кратка алгебарска нотација, која је далеко чешће у употреби у турнирској пракси од дуге алгебарске нотације. По њој би се наведена партија записала овако:

1. е4 е5 2. Лц4 д6 3. Сф3 х6 4. Сц3 Лг4? 5. С:е5! Л:д1? 6. Л:ф7+ Ке7 7. Сд5# (мат се означава тарабицом). Потези који означавају узимање у краткој нотацији означавају се двотачком , међутим, то није неопходно пошто се подразумева.

Легалов мат, где је бели жртвовао краљицу да би матирао црног:

Ако две фигуре могу одиграти на исто поље, у краткој нотацији потез се означава овако...

1. Ако су обе фигуре на истом реду:

* почетним словом фигуре
* линијом на којој се налази
* пољем на које се поставља.

2. Ако су обе фигуре на истој линији:

* почетним словом фигуре
* бројем реда на којем се фигура налази
* пољем на које долази.

3. Ако су фигуре на различитим редовима и линијама, користи се метода 1.

Топови белог налазе се на пољима а1 и х1; Tab1 - топ који се налазио на пољу а1 помера се на б-линију; или, Тхб1 - топ који се налазио на пољу х1 помера се на б-линију.

Топови белог налазе се на пољима а1 и а8; Т1а2 - топ који се налазио пољу a1 помера се на други ред; или, Т8а2 - топ који се налазио на пољу a8 помера се на други ред.

Скакачи белог налазе се на пољима д2 и г1; Сгф3 - скакач који се налазио на пољу г1 помера се на поље ф3; или, Сдф3 - скакач који се налазио на пољу д2 помера се на поље ф3

Ако два пешака могу узети исту противничку фигуру или пешака, пешак који вуче бележи се:

* словом линије на којој се налази
* знаком :
* ознаком поља на које ступа

Бели пешаци налазе се на пољима е4 и ц4, црни топ на пољу д5. Ако пешак са e4 узима топа, бележи се е:д5, а уколико пешак са ц4 узима топа, бележи се ц:д5.

У случају промоције пешака бележи се потез пешаком, а одмах следи почетно слово фигуре која се поставља на таблу. Примери: а8Д, х8С, д8Л, ф1Т.

У Србији, шаховски потези се могу бележити ћирилицом или латиницом. Судијска комисија Шаховског савеза Централне Србије препоручује употребу ћирилице.

Правила шаха

 

 

 

 

Основни матови

Основни матови су : мат са дамом, мат са два топа, мат са једним топом, мат са два ловца, мат са коњем и ловцем. Мат са два коња НИЈЕ могуће извести.