ВРЕМЕ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
При употреби шаховског сата, сваки играч мора одиграти минималан број потеза у једном додељеном периоду времена, и/или му може бити додељено додатно време после сваког потеза. Све ово мора бити унапред одређено. Време које је играч уштедео у једном периоду, додаје се времену које има на располагању у следећем периоду, осим када се ради о додељивању времена за сваки потез („временско одлагање“ — енгл. time delay). У начину „временско одлагање“, оба играча добијају „главно време за размишљање“. Сваки од играча такође добија и „фиксно екстра време“ за сваки потез. Одбројавање главног времена почиње након што је истекло фиксно време. Под условом да играч заустави свој сат пре истека фиксног времена, главно време за размишљање неће се променити, независно од тога колико је фикног времена искоришћено.
Играч губи партију ако не одигра прописани број потеза у додељеном времену, сем у случајевима када је партија завршена. Међутим, партија је реми уколико је позиција таква да противник не може матирати играчевог краља било којим низом исправних потеза, чак и при „крајње невештој игри“.
Ако се догоди нека неправилност, и (или) фигуре треба вратити на претходну позицију, судија ће уз своју најбољу процену одредити времена која ће показивати часовници. Он ће, такође, ако је то потребно, подесити бројач потеза на сату.